Budućnost princeze Luize bila je predodređena kada je imala svega 13 godina, navedeno je u članku. Katarina Druga je tražila buduću suprugu svom omiljenom unuku Aleksandru i izabrala ovu mladu princezu. Katarina je i sama bila očarana skromnom lepoticom, koja je sjajno govorila francuski jezik i proučavala nauku.
Muza kompozitora i pesnika
Jelisaveta Aleksejevna bila je inspiracija mnogim poznatim stvaraocima. Prema nekim verzijama, Aleksandar Puškin je takođe iskusio mladalačku ljubav prema prelepoj, ali uvek pomalo tužnoj carici.
Postoji mišljenje i da je upravo ona nadahnula Ludviga van Betovana da stvori čuvenu kompoziciju „Za Elizu“. Međutim, još uvek ima mnogo kandidatkinja za „tu istu Elizu“.
Burne afere i gubitak dece
Bračni život sa Aleksandrom Prvim je za Jelisavetu bio komplikovan, piše Grišin. Suprug se ubrzo ohladio prema njoj i flertovao je sa dvorskim damama. Zatim ga je privukla poljska aristokratkinja Marija Nariškina, a afera sa njom je trajala skoro 20 godina.
Što se tiče Jelisavete, autor navodi da su uporno kružile glasine o romansi sa Adamom Čartorijskim, carevim prijateljem i budućim ministrom inostranih poslova Ruske imperije. Devetnaestogodišnja carica je navodno zatrudnela sa njim i rodila ćerku u maju 1799. godine, koju je Aleksandar priznao kao svoju. Međutim, devojčica je ubrzo umrla. Sedam godina kasnije u braku sa njim je rodila još jednu ćerku, koju je car takođe priznao iako je Jelisaveta tada imala burnu aferu sa pripadnikom konjičke straže, štabs-kapetanom Aleksejem Ohotnjikovim. Ali, i druga caricina ćerka je preminula u mladosti.
Tajna Jelisavetine smrti
Prema zvaničnoj verziji, carica je umrla prirodnom smrću u ruskom gradu Beljovu 4. maja (16. po novom kalendaru) 1826. godine, oko četiri ujutru u kući trgovaca Dorofejevih. Pogoršale su joj se hronične bolesti koje su uznapredovale nakon muževljeve smrti 1825. godine, sa kojim se zbližila tokom poslednjih godina njegovog života.
Međutim, postoji i druga verzija prema kojoj Jelisaveta Aleksejevna – nije umrla!
Carica je navodno postala monahinja Vera Molčalnica. Prema toj verziji, ona je sledila primer svog supruga koji je navodno takođe inscenirao svoju smrt, otišao na Sibir i postao starešina Fjodor Kuzmič. Ta verzija je i dalje legenda.
Profesorka i šefica katedre za istoriju na Institutu za socijalno i humanitarno obrazovanje pri Moskovskom državnom pedagoškom univerzitetu Galina Talina smatra da su male šanse da je pretpostavka o Veri Molčalnici istinita.
„Kada je preminuo Aleksandar Prvi, Jelisaveta Aleksejevna ne samo da se dugo molila iznad njega i zatvorila mu oči, već je i pisala pisma svojoj majci i njegovoj majci Mariji Fjodorovnoj, inspirativnoj carici. U jednom od pisama ona je napisala da je car na nebu, a ona na zemlji, te da je ona najnesrećnije biće i da želi da se spoji sa njim. Upravo time samo potvrđuje činjenicu da je Aleksandar umro“, rekla je profesorka za radio Sputnjik.
Prema navodima autora, nakon što je car preminuo u ruskom gradu Taganrogu, Jelisaveta je još nekoliko meseci ostala tamo. Nije se odmah vratila u Moskvu koja je tada bila zahvaćena nemirima i ustankom dekabrista (ruskih plemića koji su organizovali pobunu protiv carskog režima u decembru 1825. godine)
Zatim je, prema navodima autora, Jelisaveta ipak pokušala da se prebaci u Peterburg i Marija Fjodorovna joj je krenula u susret ka Kalugi u Podmoskovlju, ali Jelisaveta nije uspela da se nađe s njom. Prema ovoj verziji, ona je preminula nedaleko od Kaluge, u Beljovu. Postavlja se pitanje, ukoliko je to bila druga žena, zbog čega onda carica Marija Fjodorovna odlazi po varalicu da je pokupi bolesnu?
Autor piše da se, nakon što je odnet kovčeg sa telom Jelisavete Aleksejevne, u kući lokalnog sveštenika Donjeckog navodno pojavila neka lutalica. Ta žena je imala lepe manire i znala je više jezika.
S tim u vezi, Galina Talina smatra da je malo verovatno da je to presudan dokaz u prilog činjenici da je ovo bila carica Jelisaveta, jer je u Rusiji bilo mnogo obrazovanih ljudi.
„Te verzije su zasnovane na činjenici da žena zna nekoliko jezika i da je lepo vaspitana. Ali zamislite koliko ljudi može da odgovara takvim opisima? To može biti gotovo svaka žena ako je plemkinja i ako je primila takvo obrazovanje, ili je pak rešila da se zamonaši, ili da prihvati status lutalice. A što se tiče pisanja na nemačkom i francuskom jeziku – pa ko to nije mogao? Ovo je pre želja da se stvori legenda. Ne postoje prave potvrde toga da ona na ovaj ili onaj način ne umire. Postoje i fotografije Vere Molčalnice u kovčegu i antropološke pozicije se ne poklapaju“, objasnila je profesorka.
Kako je carica proslavila Baden-Baden
Evo još jedne zanimljive činjenice o ruskoj carici. Upravo je Jelisaveta, rođena kao princeza Badenska, uvela modu letovanja u Baden-Badenu, tvrdi autor. Nakon nje su to počeli da rade veliki kneževi, visoki zvaničnici i druge aristokrate.
Do sredine 19. veka je ovde tokom letnje sezone dolazilo do pet hiljada Rusa, praktično udvostručujući stanovništvo banje. Baden-Baden se i sada smatra jednim od najprestižnijih nemačkih banja.
Pročitajte još:
.jpg){kind=link}