Može li to otvoriti novo tržište oružja za Rusiju?
Nova američka administracija je odlučila da „oživi“ skandalozno ubistvo 2018. godine, u kome je jedan od optuženih saudijski prestolonaslednik, koji je ujedno i ministar odbrane Kraljevine Saudijske Arabije Muhamed bin Salman. Prošlog petka američka nacionalna obaveštajna služba je objavila izveštaj u kojem se navodi da je princ lično odobrio ubistvo dopisnika „Vašington posta“, državljanina Saudijske Arabije Džamala Hašogija, pošto je novinara smatrao pretnjom po bezbednost kraljevine.
Svađa Saudijaca s Amerikom
Predsednik Džo Bajden najavio je novu strategiju odnosa sa kraljevinom, koja se donedavno smatrala glavnim osloncem Sjedinjenih Država u islamskom svetu, ali i sankcije protiv 76 državljana Arabije, koji su, prema njegovom mišljenju, umešani ne samo u ubistvo Hašogija, već i u represije nad neistomišljenicima. Američko Ministarstvo finansija je već uvelo lične sankcije protiv prinčevog najbližeg pomoćnika, bivšeg zamenika šefa Generalne obaveštajne službe Saudijske Arabije Ahmeda Asirija.
„Sve u svemu, generalno preispitujemo odnose kako bismo osigurali da oni u budućnosti bolje odražavaju naše interese i vrednosti“, izjavio je ranije državni sekretar Entoni Blinken. On je objasnio da će „ponovna kalibracija“ saradnje uticati i na nabavku oružja kojom se bavio Donald Tramp. „Pokušavamo da obezbedimo da se dugoročno ono što isporučujemo koristi za odbranu kraljevine, a ne za vođenje ofanzivnih operacija“, rekao je šef Stejt departmenta.
Još 2018. godine, dok su tragovi sveži, američki Senat je jednoglasno (glasovima i demokrata i republikanaca) optužio princa Bin Salmana za ubistvo Hašogija. Međutim, ni ova presuda, kao ni specijalni izveštaj Saveta za ljudska prava UN (koji je takođe ukazao na krivicu saudijskih vlasti u „vansudskom kažnjavanju“ novinara) nisu poljuljali želju Donalda Trampa da sarađuje sa Rijadom. Tako je na snazi ostao najveći ugovor o naoružanju u istoriji SAD, vredan 109,7 milijardi dolara. Ugovor o naoružanju je podrazumevao isporuku raketa, bombi, oklopnih vozila, protivraketnih sistema THAAD i ratnih brodova u obalnom pojasu. Za Saudijce, koji intervenišu u Jemenu od 2015. godine, takve isporuke su od suštinske važnosti.
Doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov vidi u odluci Vašingtona da Saudijce „kazni“ primer sukoba liberalnog fundamentalizma sa apsolutnom monarhijom, koja nema nikakve veze sa liberalizmom. Međutim, kaže Sivkov, Arapi su još ranije, za vreme Trampa shvatili da SAD više ne mogu biti pouzdana garancija njihove stabilnosti, jer u bilo kom trenutku Amerikanci mogu potpuno napustiti Bliski istok, fokusirajući se na svoje unutrašnje probleme.
„Saudijcima je potreban novi gospodar, kraljevina traži novog pokrovitelja“, objasnio je sagovornik.
„Kao što je pokazao rat u Jemenu, Saudijska Arabija je u komponenti moći veoma ranjiva zemlja. Njena vojska ima najsavremeniju tehiku, ali je i dalje slaba. Ovo je drugi razlog za potragu za novim pokroviteljem“, dodao je Sivkov. U tom kontekstu, ekspert ne isključuje da će uticaj Rusije na Saudijsku Arabiju rasti u bliskoj budućnosti.
Moskva pokazala doslednost na Bliskom istoku
„Za razliku od Vašingtona, Moskva je pokazala doslednost u svojoj politici na Bliskom istoku, uključujući doslednost u odnosima sa Rijadom. Rusija jača autoritet u regionu. I ne samo zbog vojne operacije u Siriji, već i zahvaljujući suptilnoj diplomatiji, umeću pregovaranja sa svima: Arapima, Turcima, Iranom i Izraelom“, objašnjava ekspert.
Po mišljenju Sivkova, sukob između SAD i Saudijaca mogao bi dovesti do otvaranja saudijskog tržišta za isporuku proizvoda ruskog vojno-industrijskog kompleksa. „Rusija je već ušla na ovo tržište. Kraljevina je kupovala od nas, konkretno BMP-3. Ali sada će Saudijce zanimati čitav spektar našeg oružja. Pre svega, to su sistemi S-400, koji su znatno superiorniji od američkih „Patriota“, koje Saudijci sada imaju. Kao drugo, protivvazdušni raketni sistemi kratkog dometa, koji pružaju odbranu od dronova i krstarećih raketa. To su „Pancir“ i „Tor“. Sredstva za elektronsko ratovanje — u ovoj sferi Rusija je ispred ostalih. Možda zasebne isporuke ruskih proizvoda za mornaricu. Malo je verovatno da će se isporučivati tenkovi i letelice, jer je saudijska vojska zasićena ovim proizvodima, odnosno američkim uzorcima“, objasnio je Sivkov.
Saudijci specifični klijenti
Direktor Centra za analizu strategija i tehnologija Ruslan Puhov upozorava da su Saudijci vrlo specifični klijenti. „Kada je reč o vojno-tehničkoj saradnji, Saudijci kupuju nesrazmernu količinu oružja i značajan deo toga se ne koristi. U stvarnosti, ove kupovine su čisto političke prirode: pod maskom kupovine oružja, Saudijska Arabija kupuje blagonaklonost, garanciju sigurnosti i odsustvo kritika na njen račun“, rekao je Puhov za novine „Vzgljad“.
Teoretski gledano, Rijad od Rusije može da kupi bilo šta: avione, rakete S-400, novu seriju jurišnih pušaka Kalašnjikov. „Izuzetno je teško predvideti šta će tačno Saudijci tražiti od Rusije“, navodi ekspert.
Puhov smatra da je kraljevina najveće odbrambeno tržište među zemljama koje nemaju sopstvenu razvijenu odbrambenu industriju. „Oni nemaju sopstvenu odbrambenu proizvodnju, već uvoze 95 odsto svog oružja. Ispostavlja se da im, sa jedne strane, treba sve, a sa druge strane, sve već imaju. A pošto je glavni motiv Saudijske Arabije pri kupovini oružja da se „dodvori“ zemlji koja prodaje, ona je uvek kupovala mnogo od Sjedinjenih Država, malo manje od Velike Britanije, malo od Francuske, a nedavno je počela da kupuje od Kine. Sada, kada Rusija vodi tako aktivnu spoljnu politiku na Bliskom istoku, Saudijci su shvatili da moraju malo i Rusiji da se zahvale“, pojasnio je ekspert.
I S-400 interesantan za Saudijce
Bivši zamenik šefa glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane RF Evgenije Bužinski takođe ne isključuje mogućnost da se isporuke naoružanja iz Rusije u kraljevinu sada mogu povećati. „To je moguće. Saudijska Arabija je, na primer, bila zainteresovana za S-400. Možemo prodati oružje, ali Amerikanci će se naravno usprotiviti. Teoretski, za nas ima više mogućnosti u Saudijskoj Arabiji nego u Turskoj. Sada je vojska kraljevine opremljena u svim sferama: avionima, brodovima, tenkovima. Od toga je 90 odsto američko oružje. Ako ima francuskog, onda je to zaseban slučaj. Kao što je i poznato, rusko oružje nije uvjek kompatibilno sa američkom opremom“, podsetio je ekspert.
Vredi napomenuti da se svađa sa Vašingtonom poklopila sa još jednom neprijatnošću za Rijad. Krajem prošle nedelje glavni grad kraljevine bio je izložen vazdušnom napadu pobunjenika Huta iz susednog Jemena. Huti su rekli da su uz pomoć raketa i bespilotnih letelica uspeli da nanesu precizne udare na važne objekte ne samo u glavnom gradu, već i u gradovima Abha i Hamis Mušait na jugozapadu Arabije, prenele su „RIA Novosti“. Raketni napadi na saudijsku prestonicu nastavljeni su u ponedeljak uveče. Sredstva PVO, najverovatnije američki „Patrioti“, uspela su da obore jednu neprijateljsku balističku raketu. Ali izgleda da Saudijci nisu baš zadovoljni efikasnošću sistema PVO.
Kraljevina je poslednji takav masovni vazdušni udar doživela u septembru 2019. godine, kada američki PVO sistemi nisu mogli da odbiju udar po arapskim fabrikama za prerađivanje nafte. Mesec dana kasnije, šef ruske Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev rekao je da su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati ponovo pokazali interes za nabavku ruskih protivavionskih sistema kratkog i srednjeg dometa, to jest, „Pancir-S“ i „Top-M2E“.
Udaljivanje Vašingtona od Rijada otvara mogućnosti za Moskvu. S obzirom na dugogodišnje interesovanje saudijske vojske za ruske PVO sisteme S-400 „Trijumf“ i drugu vrstu tehnike, ruski vojno-industrijski kompleks ima šanse da značajno proširi svoje prisustvo na Arapskom poluostrvu. Rijad je 2015. godine čak priznao da želi da kupi „Iskandere“.
