Vozač sada može da gleda u virtuelnu instrument tablu projektovanu ispred vozača na šoferšajbni. Svako ko vozi vidi samo deo toga, a iza svetlećih lampica, pokazivača brzine, broja obrtaja, nalaze se kompjuteri. Sve ono što kontroliše ispravnost vozila, upozorava na moguće probleme — mozak automobila ili kamiona, kombija, piše „Politika“.
„Nećemo ovde proizvoditi komponente, ovo su sistemi, elektronika za automobile, napredna tehnologija. Iz fabrika u Srbiji izvoziće se za ceo svet, i to proizvodi u koje je ugrađena naša pamet“, izjavio je Saša Đoringa, direktor „Kontinentala” u Novom Sadu.
On napominje da zna da je prva asocijacija na ovu kompaniju — guma, pneumatik, ali da ovde nije reč o tom delu industrije već nečemu mnogo naprednijem.
U srpskom sedištu firme, u centru Novog Sada, radi 600 naših stručnjaka, većinom su to inženjeri, informatičari, programeri... Najtraženiji kadrovi, prosek godina je svega 30,8, navodi list i dodaje da naši mladi stručnjaci rade na najnaprednijim tehnologijama.
Vozila bez vozača
Ovde se prave radari, kamere, akustični senzori. Očekivani izvoz za koju godinu trebalo bi da dosegne vrednost ukupnog izvoza srpske IT industrije. Ispituju se nove mogućnosti upravljanja vozilima — razvijaju autonomna vozila. Vozila bez vozača.
Kamera i radar su oči automobila, a naš, srpski inženjer smislio je i kako da auto dobije uši. Napravio je uređaj koji radi na principu slepog miša, akustični senzor. Jedna kamera košta oko 100 evra, a akustični senzor, kome ne smeta ni magla ni noć ni krivina, oko 10 evra.
Drugi patent koji je odavde izašao jeste nešto poput žiroskopa — nosač za kameru koji joj omogućava da bez obzira na kretanje vozila, potrese, zadrži stabilnost. Vozila na koja smo navikli, izgleda, sve više voze ka istoriji, a sve će manje biti na putevima. Ovde se razvijaju vozila budućnosti.
Jedan od onih koji na tome rade je Bogdan Mirkac, 35-ogodišnjak, elektroničar zadužen za razvoj visokoautonomne vožnje i radare. Ali na ovakvim sistemima rade čitavi timovi inženjera koji razvijaju pojedinačne uređaje koji se potom ovde, u Novom Sadu, kompletiraju i testiraju.
„Automobil postaje gadžet“
„Ovaj prelaz će ličiti na razvoj telefonije. Od običnih telefona, kojima je samo mogao da se prenosi glas, stigli smo do smartfona, mini računara, a njima ćemo ubuduće i automobile kontrolisati, naručivati, plaćati. Već sada smo razvili pristup automobilu preko pametnih telefona kojim ga otključavamo, prilagođavamo retrovizore, visinu sedišta...“, naveo je Đoringa.
On ističe da automobil postaje gedžet.
„Naručite koji hoćete, boju, on prilagođava vama sedišta, vozača nema a stižete gde želite. Nema u budućnosti privatnih automobila, neće biti potrebni, kao ni vozačke dozvole. Kada smo prvi put ovde, u Vojvodini, demonstrirali kako kamion, za sada samo po poligonu, ide bez vozača, bilo je kao da smo prikazali duha. A tome se stremi i zbog ekonomičnosti, zagađenja“, tvrdi direktor Đoringa, inače sada jedini Rumun koji je ostao ovde u Novom Sadu, dok su sve druge strane stručnjake, koji su ovde u početku radili, zamenili naši.
Razvoj vozila budućnosti, bez vozača ima pet nivoa. Prvo je da auto može da prati linije ili da koči, sledeći nivo je da ima obe ove funkcije, na trećem nivou može da pretekne, obiđe drugo vozilo, ali je i dalje odgovoran vozač, a na koncu nema ni volana ni kočnica, ali ide samo tačno određenim putem („Kontinentalov” robotaksi se već testira u Frankfurtu) i na kraju automobil bez vozača ide svuda.
Naravno, za sve ovo potrebno je od promene globalnih zakona do apsolutno funkcionalne informatičke podrške ovakvom sistemu saobraćaja. Ali izgleda da ovo nije tako daleko kako nam možda sada izgleda.
U ostvarenje ovoga, sada je uključena i naša pamet, koja dobija priliku da menja svet. Novo doba, izgleda, stiže nam iz Novog Sada, zaključuje se u tekstu.
