Srž četvrte industrijske revolucije je veštačka inteligencija, a posebno primena dubokog učenja – algoritma za prepoznavanje i autonomno odlučivanje.
Očekivano, na listi su se našli „Erikson Nikola Tesla“, „Infobip“ i „Rimac automobili“, ali korak s vremenom drže i mnoge poznate proizvodne firme poput „Saponije“ iz Osijeka, „Jadran Galenske laboratorije“, pekarske industrije „Mlinar“, „Atlantika“, „AD Plastike“, „Kraša“ i „Končar Energetskih transformatora“, prenosi „Večernji list“.
Procenu spremnosti hrvatskih preduzeća na uvođenje tehnologija I4.0 sproveli su istraživači HNB-a Rajka Hrbić i Tomislav Grebener koji vele da je srž četvrte industrijske revolucije veštačka inteligencija, odnosno primena mehaničkog učenja, a posebno takozvanog dubokog učenja: algoritma za prepoznavanje stanja sistema i autonomno odlučivanje kako bi se dobio najbolji rezultat.
Robotizovani pogoni
„Mlinar“, recimo, ima visoko automatizovan proces proizvodnje, „Saponia“ pametne mašine, automatizovane proizvodne linije ili robotske ruke, dok „Atlantik grupa“ ima jedan od najvećih projekata privatnog oblaka u regionu i koriste naprednu kognitivnu analitiku u različitim poslovnim segmentima. U tehnološkom smislu u „Atlantiku“ razmatraju mogućnosti primene IoT (Internet of Things) tehnologije u proizvodnji i prodajnom kanalu i mašinskog učenja u upravljanju investicijama u marketing. Kod „Klimaopreme“ iz Samobora celokupni know-how u ovom sektoru rezultat je vlastitog istraživanja i razvoja, a gotovo sve se proizvodi u vlastitim visokoautomatizovanim i robotizovanim pogonima.
„Omko“ u Humu na Sutli zavaruje robotima u proizvodnji, „Gideon bradrs“ iz Osijeka ima robotički tim, IoT NET ADRIA razvija prvu hrvatsku IoT mrežu. „Jadran galenska laboratorija“ ima visokoautomatizovanu proizvodnju te je u drugoj fazi projekta izdvajanje automatskog skladišta. Najviše hrvatskih preduzeća s potencijalom za I4.0 nalazi se u kompjuterskim delatnostima.
Postoje različite definicije industrije 4.0, a zajedničko im je to da obuhvataju tehnologije koje vode prema automatizaciji određenih procesa pri proizvodnji i pružanju usluga.
To su trodimenzionalni ispis, veštačka inteligencija, proširena stvarnost, roboti, veliki podaci, blokčejn, tehnologija oblaka, „kobotik“ sistemi, sajbersigurnost, dronovi, mobilna tehnologija, nanotehnologija...
Poslovi kojih još nema
Istraživači tvrde da je u korak s vremenom 58 hrvatskih preduzeća, što se vidi i po njihovim poslovnim rezultatima. Imaju veći odnos kapitala i rada, konkurentnija su na inostranom tržištu, dvostruko skuplje plaćaju zaposlene i imaju značajno veći udeo izvoznih prihoda od tradicionalnih industrija. Od analiziranih 7.147 preduzeća identifikovano je 141 preduzeće s potencijalom za I4.0 (1,97 odsto analiziranih subjekata), i to dominatno velikih poslovnih subjekata koji ostvaruju četvrtinu poslovnih prihoda u analiziranom uzorku, a njih 58 zadovoljilo je tražene kriterijume.
„Rizičnost preduzeća četvrte industrijske revolucije značajno je niža od rizičnosti tradicionalnih preduzeća jer od posmatranih 7.147 poduzeća ni jedno I4.0 preduzeće nije imalo zabeležen zastoj u plaćanju obaveza duži od 90 dana, više su koncentrisana u boljim razredima rejtinga, posebno u razredu 1“, navode u centralnoj banci.
Odskaču i po većim ulaganjima u razvoj, višim udelom postrojenja i strojeva u dugotrajnoj imovini, troškovno su efikasnija i produktivnija.
„Poželjno je da država podstiče ulaganja u istraživanja i razvoj, to jest tehnologije I4.0, pri čemu se može primeniti pristup razvijenih zemalja. To su osnivanje posebnih fondova za finansiranje investicija i razvojnih projekata kao u Italiji, Nemačkoj i Finskoj, prilagođavanje regulatornih okvira (podsticanje pokretanja razvojnih firmi, regulisanje upotrebe tehnologije I4.0 poput autonomnih vozila, dronova i robota), promena i prilagođavanje obrazovnog sistema novim radnim veštinama, te podsticanje primene novih tehnologija“, zaključuju Rajka Hrbić i Tomislav Grebenar, koji veruju da će veliki deo populacije za nekoliko godina raditi na poslovima koji danas ne postoje, prenosi B 92.
