Situacija sa brojem obolelih i njihovom težom slikom i prenapregnutost zdravstvenog sistema, po oceni lekara u Kriznom štabu zahteva i adekvatne, strože mere. Pominje se i ponovno uvođenje vanrednog stanja, odnosno policijskog časa.
Član Kriznog štaba dr Predrag Kon najavio je da će biti doveden u pitanje ostanak medicinskog dela Štaba ako ne budu donete neke strože mere, a po njihovom mišljenju to bi trebalo da bude potpuno zaključavanje, bar na sedam do 10 dana.
Ni policijski čas sad ne bi doneo rezultat
O pooštravanju mera Krizni štab bi trebalo odlučuje na sednici koja je zakazana za petak.
Da je situacija naelektrisana jasno je pogotovo posle izjave zamenika gradonačelnika, Gorana Vesića, da će na sednici Kriznog štaba Grad Beograd, u kome je najveći broj obolelih, uvek glasati protiv bilo kakvih novih restrikcija, pa i uvođenja policijskog časa. On je ocenio da je skraćenje radnog vremena tržnih centara, pijaca, ugostiteljskih objekata tokom prošlog vikenda pokazalo nesvrsishodnost, jer smo na istom mestu u kraće vreme samo imali veći broj ljudi i veću mogućnost zaražavanja.
Prilična konfuzija je stvorena i među građanima. Kako da se odnose prema najavama policijskog časa, dok istovremeno idu i one o održavanju osmomartovskih koncerta, na primer. Kako da se orjentišu kad se puštaju u rad gondole na naše dve najposećenije planine, a potom se kritikuju ljudi koji idu na skijanje.
Ta konfuzija po oceni našeg poznatog imunologa dr Radmila Petrovića koji je bio deo tima koji se 1972. godine suočio sa epidemijom velikih boginja nije svojstvena samo nama.
Konfuzija je u celom svetu
„Cela Evropa i ceo svet se batrga, ne znaju šta će. Jedni se otključavaju, drugi se zatvraju, neki na kraći, a neki na duži period. Jedni samo regione, neki i cele zemlje. Ni u evropskim zemljama ni u svetu o tome nemaju jedinstveno mišljenje“, kaže Petrović za Sputnjik.
On smatra da su svi pomalo izgubili kompas i lutaju, ali i podseća da smo posle prvog talasa koji je počeo pre godinu dana sa uvođenjem policijskog časa na nekoliko dana presekli prvi talas epidemije na dva dela. Time, kako kaže, nismo uspeli da sprečimo da dođe do još većeg zaražavanja. Iskustvo da nam to ništa nije pomoglo, kao ni drugim zemljama, govori da te rigiorozne mere neće biti od pomoći, smatra on.
„To može na nedelju, dve, najviše tri da odloži vrh epidemije i da u tom vremenu eventualno munjevitom akcijom postignemo veći broj vakcinisanih i da ublažimo taj odloženi talas, a da ga sprečimo ne možemo nikako. Spas je jedino u vakcinaciji. Ovo je lepo organizovano, ali to mora da ide nekoliko puta brže“, upozorio je Petrović.
Da bi ublažili sadašnji treći talas epidemije trebalo bi da bude nekoliko puta više vakcinisanih od sadašnjih 530 hiljad ljudi, koji su primili i drugu dozu vakcine posle čega se tek stiče imuni odgovor na kovid.
Bez manifestacija i boravka u zatvorenom
Petrović smatra da se treba držati postojećih mera, na pravilan način koristiti maske i držati distancu, jer je novi soj virusa mnogo lakše prenosiv.
„Pod broj jedan, nužno je zabraniti okupljanja u zatvorenim prostorijama, bez obzira na maske i distance. Zabraniti manifestacije svake vrste, bisokope, koncerte, pozorišta, proslave – sve što je u zatvorenom prostoru. Neka se sve to što može radi na otvorenom gde je velika disperzija i neuporedivo manja mogućnost zaražavanja“, izričit je Petrović.
Epidemiolog prof. dr Radovan Čekanac, nekadašnji načelnik Instituta za epidemiologiju VMA, smatra da će konfuzije i dalje biti i ovde i u svetu jer je još puno nepoznanica o virusu. On i sam priznaje da je menjao mišljenja za proteklih godinu dana, jer je mnogo toga što se u početku tvrdilo kasnije palo u vodu.
Čekanac, koji je koordinator Kriznog štaba u Kraljevu, takođe smatra da uvođenje vanrednog stanja neće rešiti problem sve većeg broja zaraženih. Postojeće mere su, kako kaže, sasvim dovoljne, ali je problem što se deo građana njih ne pridržava pa bi zato trebalo da budemo rigorizniji prilikom sankcionisanja onih koji ih ne poštuju.
Od vanrednog stanja samo suprotan efekat
„Uvođenjem policijskog časa bismo neki efekat videli posle sedam dana, ali ako bi se posle sve vratilo na staro onda bismo samo odložili to razbuktavanje i našli bismo se u istoj situaciji“, objašnjava ovaj epidemiolog.
Problem je, kaže, i neozbiljno ponašanje dela pogotovo mlađe poluacije koja ne zazire od zatvorenog prostora i masovnih skupova i dalje prenosi virus.
Uz ocenu da bi bilo dobro da što pre vakcinišemo što više ljudi, Čekanac ističe da je nepoštovanje mera samo jedan razlog skoka obolelih i da je sa epidemiološke strane posmatrano on posledica povećanog broja osetljivih u populaciji.
„Ovo je samo pokazalo tvrdnje da kod onih koji su preležali kovid recimo u novembru, ili kada je bio najveći pik početkom decembra, kao i kod onih asimpsomatskih, da dolazi do pada nivoa antitela. Imunitet svakog organizma deluje individualno pa neko i pored preležane bolesti nema tu količinu antitela“, ističe on, zaključujući da se praktično nalazimo na početku.
Kraljevo se po broju obolelih 3. marta nalazi u 3. novembru, slikovit je naš sagovornik, ističući da je na toj teritoriji sredinom decembra kolektivni imunitet iznosio nekih 70 posto. Zbog neodržavanja nivoa antitela, kako je vreme promicalo, na teritoriji Kraljeva sada ima samo 10 do 15 odsto zaštićenih, tvrdi on.
Zaključavanje samo kao preventiva
Čekanac podseća da ni mere u Evropi koja je dobrim delom zaključana nisu dale neke rezultate. To, kako objašnjava, može da ima efekta samo kao preventivna mera kada postoji mali broj obolelih, kako bi se sprečilo širenje. Takav je slučaj bio kada je nedavno cela australijska država Viktorija bila zaključana na pet dana što je izazivalo čuđenje ljudi, jer su imali jako mali broj obolelih.
Sa epidemiološke strane posmatrano, to je, mađutim, apsolutno reazumljivo. Imali su jedan slučaj obolelog i išli su na inkubaciju od pet do sedam dana, jer ne znaju s kim je taj jedan zaraženi kontaktirao, a bio je zarazan i tri dana pre pojave simptoma. Zato kontakte hvataju na vreme i to ima smisla kao preventivna mera, objašnjava naš sagovornik.
U situaciji sa ovolikim brojem obolelih prosto je nemoguće pohvatati sve kontakte, pogotovo što je sada daleko veći broj zaraženih virusom koji nemaju simptome, ističe Čekanac.
