Tako politikolog Srđa Trifković za Sputnjik komentariše reči američkog državnog sekretara koji najavljuje zaokret u spoljnoj politici SAD. Ipak, naš sagovornik ne veruje u Blinkenove najave i smatra da je sada u Beloj kući najintervencionističkija administracija od Bila Klintona.
Podsećamo, Blinken je u televizijskom obraćanju naglasio da sadašnje američko rukovodstvo neće prestati da podržava demokratiju.
„Nećemo je nametati kroz skupe vojne operacije niti silom obarati autoritarne režime. Probali smo u prošlosti takvu taktiku i, koliko god da smo imali dobre namere, to nije dalo rezultate“, rekao je državni sekretar.
Po njegovim rečima, Vašington će „to činiti drugačije“ – sopstvenim primerom i podsticanjem na reforme i demokratiju.
Strategija SAD: Stvari se menjaju da bi ostale iste
Sa stanovišta američkih strateških interesa ne može se reći da njihova praksa rušenja režima nije donela dividende, naglašava Trifković.
„Kao što smo videli na Majdanu u zimu 2013/14, oni su bezočnim rušenjem legalnog i legitimnog Janukovičevog režima sebi obezbedili strateške koristi, koje su Rusiji donele glavobolje“, kaže Trifković i podseća na Bajdenove i Blinkenove izjave od pre dva meseca, da je Krim deo Ukrajine, što pokazuje da normalizacija odnosa između Moskve i Vašingtona, sa stanovišta SAD nije moguća.
Nova američka administracija je prošlonedeljnim bombardovanjem Sirije pokazala da se nije odrekla vojnog intervencionizma, a takođe je nametnula nove sankcije Rusiji zbog navodnog trovanja ruskog opozicionog blogera Alekseja Navaljnog. Ova dva primera dovoljno govore, prema Trifkovićevim rečima, o hipokriziji administracije Džoa Bajdena.
U slučaju bombardovanja Sirije, Bajden se pozvao na Povelju UN i njen Član 5, ali mu ne pada na pamet da izađe pred Savet bezbednosti, što je prema pomenutom članu obavezan. Sa druge strane, Vašington ne uvodi sankcije saudijskom princu Muhamedu bin Salmanu, iako su američke službe dokazale da je on naredbodavac ubistva novinara Džamala Kašogija, dok se zbog nedokazanog pokušaja ubistva Navaljnog Rusiji uvode sankcije i sprovodi se „hitlerizacija“ Putina. Ova dva primera dovoljna su da pokažu da se stvari menjaju samo da bi ostale iste.
Vojnog intervencionizma SAD će biti, samo pod drugačijim izgovorima
Blinkenova izjava navodi na pomisao da će Amerika dosadašnje metode koje je koristila za obaranje režima koristiti umerenije, smatra Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije. Dosadašnji metodi koji su korišćeni kroz obojene revolucije i otvorene vojne intervencije, ne samo da su pokazali preskupim, već su i režimi na udaru američke politike savladali metodologiju suprotstavljanja.
„Radi se o umerenom samokritičkom stavu koji, pre svega, odustaje od vojnog intervencionizma, odnosno nasilnog „uvođenja demokratije“ direktnim vojnim intervencijama, od politike Džordža Buša mlađeg i neokonzervativaca. Od nje je u izvesnoj meri već odustao Obama“, smatra Gajić.
Napominjući da Blinkenova izjava nije dovoljno eksplicitna i iznijansirana kako bi se precizno tvrdilo šta američki državni sekretar tačno misli, naš sagovornik je mišljenja da Vašington smatra da treba odustati od nasilnih intervencija u kojima bi Amerika okupirala neku zemlju i uvodila demokratiju, kao i da bi, u slučaju obojenih revolucija trebalo promeniti metodologiju rada jer države su do sada već razvile efikasne odgovore na takve vrste izazova.
„To bi morali da rade suptilnije, diskretnije i manje otvoreno, bez posrednika. Da podržavaju pokrete u određenim državama, koji su im ideološki ili geopolitički nastrojeni, ali da to ne rade na već razrađen način zato što je matrica po kojoj je to rađeno već svima poznata“, kaže Gajić.
Blinkenova izjava ne znači da vojnog intervencionizma Amerike sa nekim drugim ciljevima neće biti – međutim, to će se raditi pod drugim izgovorima, kao što su zaštita geopolitičkih interesa ili borba protiv terorizma – što pokazuje i poslednja akcija bombardovanja Sirije, zaključuje Gajić.
Pročitajte još:
