Policija Kapitola saopštila je da ima obaveštajne podatke kako postoji mogućnost da „identifikovana militantna grupa sprema zaveru za upad u Kapitol 4. marta“, preneo je Rojters.
„Shvatili smo te obaveštajne podatke ozbiljno, ali zbog njihove osetljivosti, ne možemo da iznesemo više detalja“, saopšteno je iz policije Kapitola.
Kako se navodi u saopštenju, unapređeno je obezbeđenje Kongresa i fizičkim preprekama i ljudstvom, a policija „sarađuje sa lokalnim, državnim i federalnim partnerima kako bi sprečila bilo kakvu pretnju“.
Ranije je Timoti Blodžet, šef obezbeđenja Predstavničkog doma, izdao bezbednosno upozorenje u kom se navodi da, zajedno sa policijom Kapitola, pojačano nadzire mogućnost protesta ili demonstracija u vezi sa onim što pojedini nazivaju „pravim danom inauguracije“, objavio je Si-Bi-Es njuz.
„Značaj ovog datuma opao je od nereda koji su se dogodili u Vašingtonu 6. januara. U ovom trenutku, nemamo indikacije da bi grupe mogle da doputuju u Vašington kako bi protestovale ili počinile nasilje“, saopštio je Blodžet.
Međutim, kao mera predostrožnosti i kako bi se podigla bezbednost članova Kongresa, biće pojačano prisustvo policije na Kapitolu.
„Svesni smo zabrinjavajućih informacija i obaveštajnih podataka u vezi sa 4. martom i radimo na tome zajedno sa svim bezbednosnim strukturama. Na osnovu obaveštajnih podataka koje imamo, preduzeli smo korake da podignemo bezbednost u toku više dana, među kojima je i 4. mart“, saopštio je šef obezbeđenja Predstavničkog doma.
Kako je dodao, Nacionalna garda će takođe ostati na svojim pozicijama u Vašingtonu i na Kapitolu, kako bi pomogla u sprečavanju eventualnih incidenata.
Inače, američki predsednici nekada su inaugurisani 4. marta, a poslednji je tog datuma predsedničku dužnost preuzeo Frenklin Delano Ruzvelt 1933. godine. Kako bi se smanjio razmak između predsedničkih izbora koji se uvek održavaju u novembru i inauguracije, 1933. godine usvojen je 20. amandman na ustav SAD kojim je inauguracija pomerena na 20. januar.
Spekulacije o 4. martu kao „pravom datumu inauguracije“ američkog predsednika raširile su se odmah posle inauguracije Džoa Bajdena za američkog predsednika, piše Ju-Es Tudej.
Kako navodi američki list, pristalice pokreta „Kanon“, kada je bilo jasno da se neće dogoditi masovna hapšenja demokrata zbog navodne izborne prevare, kako su prognozirali, počeli su da šire te spekulacije.
Prema navodima pristalica pokreta „Kanon“, Donald Tramp će ponovo postati predsednik 4. marta, na dan istorijske inauguracije. Jedna od varijanti te teorije govori i da je poslednji pravi američki predsednik bio Julisiz Grant, koji je na vlast došao 1869. godine, a da su svi ostali bili predsednici „korporacije SAD“, koja je proglašena tajnim zakonom iz 1871. godine.
Ta varijanta oslanja se na teoriju o „suverenim građanima“, koja navodi da je federalna vlada SAD nelegitimna, te da najviši nivo vlasti treba da bude šerif u okrugu, a da građani ne treba da plaćaju federalni porez.
Pristalice „Kanona“, prema navodima američkog lista, tvrde da je Tramp izabran za predsednika kao kandidat vojnih generala, da bi se suprotstavio, između ostalog, „satanistima“, „dubokoj državi“, „pedofilskim krugovima“...
Međutim, kako navodi američki list, spekulacije o 4. martu počele su lagano da blede, i u njih više ne veruju ni sve pristalice pokreta „Kanon“, već su podeljene oko njih.
Pročitajte još:
- Neočekivana podrška Trampu za predsedničku kandidaturu 2024. /video/
- Paradoks prvog dana: „Ujedinjena Amerika“ – bez Trampa, ali sa dugim cevima
- Vojska ostaje u Vašingtonu: Policija upozorava na nove moguće napade na Kapitol /video/
