Pružanje pomoći susedima u situaciji širenja zaraze korona virusa, profesor političkog marketinga na Fakultetu političkih nauka Siniša Atlagić vidi ne samo kao pomoć u doslovnom smislu te reči, već i kao značajan promotivni postupak Vlade Srbije, koji u značajnoj meri doprinosi promeni percepcije u okolnim zemljama.
Doniranjem vakcina menja se percepcija o Srbiji
„Ja ovo mogu da kažem ne samo kao stručnjak za političku propagandu, već i kao neko ko je često u regionu, a pogotovo u Bosni i Hercegovini. Ali, ta promena percepcije se zaista odnosi samo na onaj deo koji je, čini mi se, Vladi Srbije i predsedniku značajan upravo iz razloga razvijanja ekonomskih veza, odnosno jačanja saradnje na ekonomskom planu. Čini mi se da je on u nekom trenutku i rekao da nema govora o tome da bi ova pomoć trebalo da predstavlja znak bilo kakvog budućeg ujedinjenja na političkom planu. Dakle, mislim da će se percepcija promeniti u smislu da će građani okolnih zemalja možda zaista početi da percipiraju Srbiju kao zemlju sa najvećim, prevashodno, ljudskim potencijalima na prostorima Zapadnog Balkana, a onda i privrednim“, kaže Atlagić.
Naš sagovornik, međutim, ne misli da će ovo u velikoj meri doprineti promeni percepcije o Srbiji na širem planu, pogotovo u emotivnom delu ljudskih stavova.
„Percepcija i predstave o takvim političkim subjektima, a govorimo o zemljama ili narodima, se vrlo teško menjaju. Jedan čin, pa makar bio i ovakav u situaciji koja je prilično teška, ne može da doprinese u toj meri promeni percepcije na nekom opštem planu. Ali, na ekonomskom planu čini se da može, odnosno na planu shvatanja da Srbija, u ostatku zemalja iz bivše Jugoslavije koje su na Zapadnom Balkanu, predstavlja državu koja bi trebalo da se vidi kao neki lider u promenama koje dolaze, nadamo se na bolje“, objašnjava Atlagić.
Srbija samo želi dobre odnose
I sociolog, profesor Vladimir Vuletić kaže da Srbija čini sve da uveri susede u svoju dobronamernost, da nema nikakvih pretenzija i da samo želi dobre odnose i ono što je svojevremeno inicirano predlozima o ekonomskom povezivanju u zoni slobodne trgovine.
„Srbija želi svojim primerom da pokaže kako, kada smo upućeni jedni na druge, možemo svi iz toga da profitiramo. U tom smislu ja razumem ove donacije, kao poruku dobre volje i saradnje, poruku da Srbija pokušava primerom da pokaže da stoji iza svojih reči“, navodi Vuletić.
Taj gest će, nada se on, pomoći imidžu Srbije kod običnih građana, ali dodaje da ne treba zaboraviti da ima mnogo onih koji to jednostavno ne žele, odnosno koji žele da susedi u regionu ostanu, na neki način, zavađeni.
„U tom smislu pretpostavljam da će oni, kao što je i do sada bio slučaj, tamo gde je uopšte dolazilo do poboljšanja odnosa, pokušati da iskoriste da te odnose zatruju. Zato me ne bi začudilo da u narednim danima vidimo tekstove koji bi pokušali da na ovaj ili onaj način minimizuju značaj ovoga što se desilo, a što smo već imali priliku da gledamo kada je reč o Skoplju ili Podgorici“, napominje naš sagovornik.
Politiku na Balkanu kroje velike sile
Na pitanje da li je prerano nadati se tome da bi dobrosusedski gestovi tokom globalne pandemije mogli otopliti i unaprediti odnose sa Sarajevom, Podgoricom ili Skopljem, Vuletić kaže da nada uvek treba da postoji, jer bi u suprotnom svaki potez bio uzaludan.
„Svaki takav potez jeste nešto što može doprineti, ali ne treba očekivati da će to biti neki radikalan zaokret i da će se nešto promeniti i nakon ovakvih gestova. Pogotovo što ima onih kojima poboljšanje odnosa u regionu, a pogotovo inicijativa koja dolazi iz Srbije, ne deluje kao nešto što im ide u političku korist. U tom smislu jesam optimista sa jedne strane, ali sa druge nisam naivan u toj meri da pomislim da ovo može da izokrene stvari u potpunosti. Ali, ono što jeste važno to je da svako treba da radi na onome što misli da je ispravno i zato mislim da ovakve inicijative treba podržati“, smatra Vuletić.
Ni Siniša Atlagić nije siguran da će ovaj gest Beograda rezultirati nekim značajnim otopljavanjem odnosa sa susedima na političkom planu.
„Čini mi se da politiku na Balkanu ipak u manjoj meri „kroje“ zemlje koje su na Balkanu, a prevashodno je to u rukama velikih sila“, zaključuje Atlagić za Sputnjik.
