Posle 18 godina borbe protiv siromaštva Kina je ispunila cilj koji je zacrtala na 18 kongresu Komunističke partije - više od 100 miliona ljudi iz 832 siromašna kineska okruga i 126.000 siromašnih sela se oslobodilo siromaštva. Ne samo da je time postigla svetski rekord, nego je to učinila čak deceniju pre nego što je to predviđeno agendom Programa za razvoj UN.
Kina iskorenila siromaštvo - spojili kapitalizam i socijalizam
Kako je krajem prošle godine ocenio generalni sekretar UN Antonio Gutereš, kineska precizna strategija smanjenja siromaštva jedini je način da se pomogne najsiromašnijim ljudima i postignu ambiciozni ciljevi Agende održivog razvoja do 2030. Njen primer, kako smatra, može da bude korisna lekcija drugim zemljama u razvoju. Službeni podaci su još pre dve godine pokazali da je doprinos Kine u smanjenju siromaštva globalno gledano iznosio oko 70 odsto u proteklih 40 godina.
O kakvom poduhvatu je reč najbolje govore podaci. Godišnji neto prihod po glavi stanovnika u siromašnim područjima 2015. godine bio je 2982 juana, a 2020. je porastao na 10740 juana, što je nepunih 1700 dolara. Porastao je 29,2 odsto.
Nije stvar samo u dohotku
I nije samo stvar u tome da je je daleko prevaziđena cifra od 2.300 juana koja se smatrala granicom siromaštva. Obnovljeno je više od 7,9 miliona neuslovnih domova, u kojima je živelo 25,7 miliona siromašnih. Dužina novoizgrađenih puteva u selima iznosi 1,1 milion kilometara, nova železnička mreža u tim područjima je dugačka 35 hiljada kilometara. Stopa snabdevanja električnom energijom u siromašnim područjima dostigla je 99 odsto, a stopa pokrivenosti 4G mrežom premašuje 98 odsto, precizirao je predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping. On je na ceremoniji dodele nagrada za borbu protiv siromašna i ozvaničio da je Kina pobedila siromaštvo.
Ekonomista Goran Nikolić podseća da je Kina u poslednjih 40 godina prosečno godišnje imala stopu privrednog rasta od 9,3 odsto, što je, kako ističe, u svetskim razmerama neviđen fenomen koji se nije desio u Evropi ni posle Drugog svetskog rata tokom takozvane zlatne četvrtine veka.
Ogroman kineski rast privrede kao preduslov
„Desilo se da je rast koji je bio strahovit i svakih 7-8 godina se udvostručavao, što je neverovatno, običan čovek mogao da vidi vrlo lako. Zato je Kina od 1979. od zemlje koja je kuburila sa prehranjivanjem stanovništva došla do zemlje čiji je prosečan nivo vrednosti preko 10.000 dolara po stanovniku u zemlji sa 1,4 milijarde ljudi“, napominje Nikolić za Sputnjik.
On objašnjava da Kina nije preterivala s tim da brzo uveća dohodak jer bi to snažno poremetilo sam balans u BDP-u Kine. Kina jeste uvećavala udeo uslužnog sektora na račun poljoprivrede i industrije, ali to nije radila prebrzo jer bi to usporilo ukupan rast, iako su bili stalni pritisci sa Zapada da to uradi.
„Ključno je da je Kina sve ove godine uspela da laganim pomeranjem u okviru strukture BDP-a blago smanjuje udeo primarnih delatnosti i blago povećava udeo usluga i da na taj način održi visoku stopu rasta koja će ove godine biti blizu neverovatnih devet odsto. Istovremeno je velikim ulaganjima u prethodnih pet godina u iskorenjivanju siromaštva postigla rezultate koji su zapanjujući“, navodi Nikolić.
U selima tri puta manji dohodak
On, ipak, napominje da oko 400 miliona Kineza još živi u selima, od poljoprivrede, a to je oko 30 odsto ukupne populacije i da je njihov prosečni dohodak tri puta manji od prosečnog dohotka urbane populacije. Smatra, međutim, da tu leži buduća mašina rasta Kine kojoj će biti dovoljno i 100 miliona ljudi da ishrani populaciju zato što agrar vrlo brzo raste. Tu je u narednim decenijama migracioni potencijal koji će, po njegovom mišljenju, održati visok nivo industrije koja će prelivati deo dohotka u agrar za one koji će se tom proizvodnjom baviti u narednim decenijama.
„Smatram da je ovaj kineski eksperiment uspeo, da je ona uspela da smanji nivo siromaštva, ali je ipak razlika u dohotku između sela i grada i dalje velika. Ona je između dva i po i tri puta, ali u odnosu na ono što je bilo može se reći da su ovi pomaci stvarno neverovatni i da je siromaštvo iskorenjeno“, ocenio je Nikolić.
On podseća i na najnovije projekcije referentnih međunarodnih finansijskih institucija prema kojima će Kina 2028. godine, pet godina pre nego što se to smatralo, mereno BDP-om prestići SAD i postati najjača ekonomija sveta, što po oceni Nikolića suštinski jeste već sada. Mereno paritetom kupovne moći, što je najbolje merilo, ona je pre nekoliko godina već prestigla SAD.
Džaba rast kada kapitalizam ne brine za čoveka
Nikolić nema dilemu da je uspehu Kine u iskorenjivanju siromaštva, osim ogromnog privrednog rasta koji je to omogućavao, doprinelo i njeno društveno uređenje. Prihvatila je tržišnu privredu po zapadnom kapitalističkom modelu, ali se nije odrekla vodeće uloge Komunističke partije, odnosno socijalističke ideje koja u fokusu ima brigu za običnog čoveka.
„Fundamentalno je ona zemlja sa vioskim nivoom socijalističkog koncepta. Kapitalizam je tu samo u onoj meri u kojoj je on bio potreban kreatorima politike da bi postigli rezultate na nivou privrednih preduzeća. Briga za čoveka u socijalnom i ekonomskom smislu je ostala“, napominje naš sagovornik.
I dok je na Zapadu neoliberalni kapitalizam doveo do ogromnog jaza između šačice najbogatijih i sve većeg broja siromašnih jer se srednji sloj stanovništva ubrzano topi, sitaucija u Kini je obrnuta. Sa rastom broja izuzetno bogatih ljudi, koji su među najbogatijima u svetu, raste i jača srednja klasa, a siromašno je iskorenjeno.
Jer, kako je to prilikom dodele nagrada za borbu protiv siromaštva u Velikoj dvorani naroda u Pekingu, objasnio kineski predsednik Si, siromaštvo nije socijalizam.
„Ukoliko se situacija ne menja u siromašnim područjima ili se kvalitet života ljudi ne poboljšava, prednost socijalizma se ne pokazuje. To nije socijalizam.“
Posao još nije gotov
Po rečima kineskog predsednika, posao ipak nije završen. Predstoji zadatak na rešavanju problema neuravnoteženog razvoja i smanjenju jaza između urbanih i ruralnih područja i zajedničkog prosperiteta svih Kineza.
Iskorenjivanje siromaštva u najmnogoljudnijoj zemlji sveta koje će sa 70 odsto doprineti globalnom smanjenju siromaštva, neće, međutim, biti jedini doprinios Kine po tom pitanju.
Prema izveštaju koji je prošle godine u vreme pandemije kovida 19 objavio Program UN-a za razvoj, skoro 100 miliona ljudi širom sveta može pasti u ekstremno siromaštvo. Istovremeno, prema izveštaju Svetske banke, očekuje se da će kineska inicijativa „Pojas i put“ pomoći da 7,6 miliona ljudi izađe iz ekstremnog siromaštva, a 32 miliona ljudi iz umerenog siromaštva.
