Ramadani je u intervjuu za Sputnjik internešenal rekao da bi poboljšanje američke spoljne politike prema Iraku podrazumevalo Bajdenovo odustajanje od svog prvobitnog plana da tu zemlju podeli u tri odvojene etničko-verske zone, sa slabom centralnom vladom.
On je naveo da je trenutna situacija u Iraku i dalje veoma povezana sa invazijom i okupacijom te zemlje 2003. godine.
„Ovog meseca se obeležava 18. godišnjica invazije i okupacije Iraka. U toj invaziji život je izgubilo više od milion Iračana. Osim ljudskih žrtava, bilo je i ogromnih razaranja na svim nivoima: socijalnom, ekonomskom i bezbednosnom. Sve je učinjeno kako bi se produžilo prisustvo okupatora, (nego da se obnovi zemlja). Stoga su svi drugi aspekti društvenog, ekonomskog i političkog života u Iraku izuzetno stradali“, kazao je Ramadani.
Kako dodaje, otpor je urodio plodom i veći deo američkih snaga je povučen 2011. godine.
„Morali su da povuku 90 odsto svojih snaga, ali njihovo prisustvo se oseća i danas“, naglasio je.
Na pitanje u kojoj meri očekuje da se politika Bajdenove administracije prema Iraku razlikuje od Trampove, Ramadani je rekao da je za boljitak potrebno promena kursa američke politike.
„Američka politika u Iraku, pošto je većina njenih snaga napustila Irak, temelji se na primeni takozvanog Bajdenovog plana, što podrazumeva podelu Iraka po etničkim i verskim linijama Kurda, sunita i šiita, i na održavanje napetosti između različitih zajednica, podstičući čak i nasilno etničko čišćenje itd. Sud o Bajdenu možemo doneti na osnovu odluke - hoće li odustati od tog kursa američke politike u Iraku. Ako napusti, tada bi Irak i SAD mogli da uspostave mirnodopske odnose. Ako ne napusti, to će značiti ostanak američkih baza u Iraku, mešanje u unutrašnja pitanja i pretvaranje Iraka u bazu za rat protiv Irana“, smatra irački sociolog.
On je ocenio da američku politiku prema Iraku ipak diktira strateški interes za to područje, kao i savezništvo SAD sa Izraelom koje će biti važan faktor u smislu određivanja Bajdenove politike prema Iraku.
„Dakle, to je situacija koja je čak i iznad osobe koja je na čelu Bele kuće, ali s obzirom na njegovu (Bajdenovu) istoriju u Iraku, nisam toliko optimističan da će se povući. To znači nastavak tenzija i nastavak američkog stvaranja problema, podele i podsticanje terorizma u Iraku“, zaključio je Ramadani.
Sami Ramadani, rođen u Iraku i prognan za vreme režima Sadama Huseina, predaje sociologiju i piše o aktuelnim događajima na Bliskom Istoku, a član je upravnog odbora Koalicije za zaustavljanje rata.
