Saopštenje akademika Vladimira Kostića prenosimo u celosti:
„U trenutku kada svakodnevno trpim orkestrirane napade zasnovane na neistinama i pripisanim, izmišljenim stavovima, suočio sam se sa izjavom gospodina Emira Kusturice, koja me je naterala da makar za kratko izađem iz (samo)nametnutog ćutanja:
Prvo: U proceduralnom smislu, Odeljenje jezika i književnosti (OJK) nije do sada kandidovalo gospodina Emira Kusturicu kao kandidata na izborima za članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), koji su planirani za novembar ove godine (po proceduri izbora to se može uraditi tek u aprilu i maju mesecu). Koliko je meni poznato, gospodin Emir Kusturica je, kao uostalom i svi drugi razmatrani stvaraoci, evidentiran kao jedan od mogućih kandidata odeljenja o kojima će se tek glasati u nekoliko krugova tokom narednih meseci, i to na predlog akademika Matije Bećkovića.
Uostalom, na isti način i na istom odeljenju gospodin Emir Kusturica je bio predložen i u izbornom ciklusu 2018. godine. Ideja da sam ovoga puta izvršio uticaj na akademika Matiju Bećkovića da ga predloži, zvuči mi krajnje apsurdno.
Drugo: Gospodin Emir Kusturica i ja se ne poznajemo, sem nekoliko slučajnih i svečarskih susreta. Nisam nikada krio i to sam u nekoliko javnih nastupa veoma jasno rekao, da ga smatram velikim umetnikom. To mislim i sada, bez obzira na eventualne međusobne nesporazume i razlike.
Treće: Gospodin Emir Kusturica navodi „Predsjednik SANU, Vladimir Kostić, je telefonskim razgovorom obavjestio Odjeljenje za jezik i književnost kako bi trebalo oni da me predlože za članstvo, a ne novostvoreno Odjeljenje za umjetnost gdje su kandidati scenski umjetnici i što predstavlja medij u kojem sam postigao najveće rezultate.
To jednostavno nije tačno! Nisam kontaktirao OJK (a svakako ne predlagača) i to će verujem, sami potvrditi i oni koji ovo odeljenje vode i oni koji su njegovi članovi. Jesam međutim, u brojnim privatnim razgovorima iznosio stavove iz tačke 2, ali nažalost, najmanje sa članovima OJK – i ništa, ništa više. Isti stav sam u razgovorima tokom poslednje dve godine razmenio i sa kolegama u Odeljenju umetnosti. Ali, predloge na bilo kom odeljenju daju sami članovi i teško da tu bilo šta može neko sa strane, bez obzira na funkciju (a možda i upravo zbog nje).
Ideju o demencijalnom naumu da gospodin Emir Kusturica bude predložen, a potom neizabran, neću da komentarišem. Osim njegove umetničke neupitnosti, on definitivno nije osoba o kojoj u ovim okolnostima mogu da razmišljam, a kamoli da protiv njega smišljam nerazumljive zavere zbog neke, samo njemu znane, „osvete“.
Četvrto: Gospodin Emir Kusturica mi pripisuje sposobnosti kontrole „armije“ akademika koja, očito paradoksalno, kao „tiha većina misle drugačije“, vređajući i njih i njihov integritet. Akademike jednostavno nije moguće kontrolisati — nisu to uspeli ni neuporedivo moćniji od mene. Uostalom, kako je moguće kontrolisati višekratno tajno glasanje tokom izbornog procesa?
Pominjanje politički korektnih kandidata mi nije razumljivo (mada je nesumnjivo uvredljivo), utoliko pre što na ovom nivou predlaganja niko ne može da bude više od evidentiranog stvaraoca.
Peto: Gospodin Emir Kusturica ne zna šta ja mislim o tragediji otetog Kosova i Metohije, a ne želim da se po pitanju patriotizma nadgornjavam sa bilo kim, pogotovu ne sa onima koji koriste jeftine denuncijacije o soroševskim viđenju problema, organizacije sa kojom nikada nisam imao nikakav kontakt. SANU i njeni članovi pojedinačno nisu ćutali o Kosovu i Metohiji — pitanje je samo da li neko to želi da vidi. Ili pročita… A ima dosta i da se vidi i da se pročita“.
Pogledajte i video-poruku akademika Matije Bećkovića u kojoj je pozvao Srpsku akademiju nauka i umetnosti da saopšti svoj stav o najvažnijem i najaktuelnijem pitanju Srbije i srpske nacije – Kosovu i Metohiji.