Jedna od teorija nagoveštavala je da ostaci pripadaju indijskom kralju, njegovoj ženi i njihovim pomoćnicima koji su poginuli u mećavi, a druga da su posmrtni ostaci pripadali žrtvama epidemije. Treća tvrdi da je prirodna katastrofa koja se dogodila tokom 9. veka usmrtila jednu grupu ljudi.
Nova studija koju su sproveli istraživači iz Nemačke, Indije i Sjedinjenih Država opovrgla je sve te teorije.
Naučnici tvrde da su se smrti događale u različita vremena i da su neke osobe umirale i do 1.000 godina posle od drugih.
„Poništeno je svako objašnjenje koje je uključivalo jedan katastrofalan događaj koji je doveo do njihove smrti. Još uvek nije jasno šta se dogodilo na jezeru Rupkund, ali sada možemo biti sigurni da se smrt ovih pojedinaca ne može objasniti jednim događajem“, rekla je za Bi-bi-si Idoin Harni, vodeća autorka studije i doktorant na Univerzitetu Harvard.
Naučnici kažu da je najzaprepaščujući detalj taj što su ljudi koji su svoj kraj dočekali u jezeru dolazili sa različitih mesta. Jedna grupa ljudi imala je genetiku sličnu onima koja sada žive u Južnoj Aziji, dok je druga grupa bila „usko povezana“ sa ljudima koji žive u Evropi, posebno onima koji žive na grčkom ostrvu Kritu.
Izgleda da ljudi koji su došli iz južne Azije nisu iz iste populacije, rekli su istraživači.
„Neki od njih imaju poreklo koje je češće u grupama sa severa potkontinenta, dok drugi imaju poreklo koje je češće u južnijim grupama“, rekla je Idoin Harni.
Iako studija daje odgovore na mnoga pitanja, neke zagonetke ostaju nerešene, a jedna od njih je kako su ti ljudi umrli? U jezeru nije pronađeno oružje, a genetske studije su pokazale da nije bilo prisustva bakterijskog patogena koji bi mogao pokazati da su su preminuli od bolesti.
Drugo je pitanje šta su radili na jezeru u najvišim planinama Indije, posebno grupa ljudi koja je ličila na Evropljane.
„Još uvek tražimo odgovore“, rekla je Idoin Harni.
Smešteno na dnu padine na Trisulu, jednoj od najviših planina u zemlji, misteriozno jezero (kako ga vlasti opisuju u turističkim vodičima) otkrio je britanski rendžer 1942. godine. Od tada privlači pažnju antropologa i radoznalih posetilaca.
Pročitajte još:
