Njegovo saopštenje prenosimo u celosti:
Poštovani članovi OJK (odeljenje jezika i književnosti) i i OU (odeljenja umetnosti)
Kada Srbin kaže da Kosovo nije srpsko njegov iskaz je posledica zastoja u razvoju njegove nacionalne svesti. Njegova svest sukobila se sa realnim činjenicama. Ne pravi razliku između ropstva i slobode, kao i razliku između pravde i nepravde. Zato bi trebalo da potraži sebe u prostoru, da vidi gde se nalazi i šta je na njega uticalo da izgubi saznajnu sposobnost i orijentaciju. U tom procesu izostalo je i pravo saznanje o Kosovu. Do njegove svesti nije doprla prava istina i značaj Kosova. Nije dodirnuo kosovsko – metohijski prostor u kome se nalaze konačišta duhovnih vetrova nezemaljskih sila i po kojima se šire čudnovati snovi ispredeni od nevidljivih niti srpske istorije. Nije proputovao po tom duhovnom beskraju i duhovnom pejzažu bez određenih dimenzija i širina, nije osetio kult Kosova u srcu srpskoga naroda.
Na Kosovu se Srbija rađala, rasla i borila za opstanak. Po Kosovu je poznata u svetu. A „Spona sa poreklom i tlom genetska je i mitska. U ljodskim i i umetničkim iskušenjima ona antejski obnavlja istrošenu snagu. Van zavičaja životodavno korenje se suši. Izvora te obnove nema. On postoji samo u memoriji, a memorija je groblje, i, kao svako groblje za život nije.“ (Borislav Pekić).
Živeti van Zavičaja osećaj je kao da se živi sa dva identiteta, jer Zavičaj nam pruža povratni kreativni efekat. Zavičaju dugujemo deo svoje veličine i podsticanje naše kreativnosti. Zavičaj je prizor vanzemaljskog sjaja i najdivniji izvor uživanja. U Zavičaju doživljavao vrhunske ekstaze. On nam pomaže da osetimo prevlast nad božanskim delom sopstvene prirode. On nas do kraja stimuliše i pretvara u prirodne talente, pruža specijalne percepcije i ubrzava smisao, proizvodi neuobičajene asocijacije. Zavičaj nam nudi poetske vrhunce i vizionarsku veličinu. Nudi nam neiscrpnu imaginaciju i punoću osećanja. U Zavičaju se u nama budi želja za spoznajom, za reafirmacijom drevnog pregenitalnog znanja i za fizičkom i kreativnom egzistencijom. U Zavičaju imamo prošlost i budućnost, van Zavičaja imamo samo sadašnjost.
Bez Zavičaja nestaju uzvišene vizije, nestaju imaginacije, kastrira se i desenzualizira plemenita predstava o svetu i ljudima.
Bez Zavičaja ostajemo na senzacionalnoj muci tražeći iluzorne prostore slobode.
Bez Zavičaja preživljavamo delirijumski zatvor iz koga nema izgleda da izađemo. Bez Zavičaja nalazimo se u ponoru patnji i večitih muka. Pritisnuti smo nepodnošljivom čamotinjom, jer u Zavičaju nalazimo srce života, izlazak iz običnog sveta.
Bez Zavičaja ne postoji put u umetnost jer on nam stvara predodređenost .
U mandatu aktuelnog predsedništva, SANU ispisuje crne stranice svoje istorije. U svom dugom postojanju doživela je da njen sopstveni narod organizuje demonstracije protiv njenog ponašanja.
Pridružujem se stavovima akademika Predraga Pipera, Milosava Tešića, Milovana Danojlića, Matije Bećkovića, Svetislava Božića….
Akademik Svetomir Arsić BASARA
Pogledajte i video-poruku akademika Matije Bećkovića u kojoj je pozvao Srpsku akademiju nauka i umetnosti da saopšti svoj stav o najvažnijem i najaktuelnijem pitanju Srbije i srpske nacije – Kosovu i Metohiji.
