Jer, prema školi mišljenja, čiji stavovi se eksploatišu u aktuelnoj kampanji, Srbi su makedonski identitet i stvorili, nesposobni da asimiluju bugarski živalj.
Posle Severne Makedonije, Bugarska udara i na Srbiju
Makedonsko pitanje jeste osetljivo za bugarsku javnost. Uobičajeno, u političkim diskusijama, prenaglašava se jedan stav Stojana Novakovića (delimično utvrđen i na Cvijićevom zaključku da u Makedoniji živi „etnički flotantno“ stanovništvo), pa onda na to nadovezuje da je makedonska nacija nastala političkom odlukom 1943. godine. Međutim, odluke Drugog zasedanja AVNOJ – a sa integralnim srpskim interesima nemaju veze, tiču se stvaranja (kon)federalne komunističke Jugoslavije.
U nastavku njihovog sprovođenja uključeno je i „osamostaljivanje Makedonske pravoslavne crkve“, ateističke vlasti počinju se baviti i religijskim stvarima, zbog toga je srpski patrijarh Vikentije (najverovatnije!) otrovan. Iz bugarske perspektive slika je jedna, iz srpske nešto drugačija. Avnojevci su jednako insistirali na udaljavanju makedonskog identiteta od srpskog uticaja, u to je dosta uloženo.
Poruke za preko cenzusa
Uprkos objašnjenjima i obrazloženjima, kampanja će biti nastavljena. Pre svega zbog toga što su raspisani parlamentarni izbori. Ujedinjene patriote, u kojima je i „vmroovska struktura“ koju predvodi ministar odbrane, bije bitku za cenzus, poslednjih godina im podrška kontinualno opada. Makedonsko pitanje zato za njih postaje centralna tema u borbi za skupštinski status. Jedan deo birača, računica je jasna, može motivisati.
Nesreća u celoj ovoj računici jeste prenebregavanje proste stvari: i nakon izbora treba živeti. Zajedno sa Srbima, na Balkanu. Posmatrajući iz racionalnog ugla, Srbija i Bugarska, odnosno Srbi i Bugari, nemaju razloge za bilo kakva sukobljavanja. Stereotipi postoje, na obe strane, to je i normalno, ali nisu nešto što se ne može prevazići.
Nakon užasnih istorijskih epizoda pa potom i suštinskog stagniranja bilateralnih odnosa, na relaciji Beograd – Sofija uočljive su pozitivne tendencije.
Što se dve države tiče, infrastrukturna povezanost je dobra, to uključuje i sektor energetike, planovi su da bude još bolja, ima potencijala za ozbiljne zajedničke projekte (najpre u okviru sprovođenja strategije „Pojas i put“), ima potencijala i za zajedničko nastupanje na trećim tržištima. Bugarska jeste u EU, što stvara neka ograničenja, jeste i u NATO, što stvara veća (politička) ograničenja, ali prostora za čvršće i obostrano isplativije povezivanje ima.
Šta zbližava dva društva
Što se dva naroda tiče, percepcije pretnji su manje – više slične, hronično nas muči depopulacija, nekompatibilnost „pravoslavnog sveta“ sa neoliberalnim vrednostima što uzrokuje razne unutrašnje tenzije i još češća „kolektivna lutanja“, u ekonomskom pogledu - kaskanje za najrazvijenijim zemljama. Traženje odgovora podrazumeva saradnju.
Naposletku, što se sukobljavanja tiče i kapaciteta da to postane „makedonski identitet“, najjednostavnije je da se ubuduće u srpsko – bugarske razgovore uključi i ova tema. I na akademskom, ali i na političkom nivou. Ne treba je gurati pod tepih, niti dozvoljavati da je eksploatišu ekstremisti. Jer, za obe strane to je u najboljem geopolitičkom interesu.
Za Bugarsku je loše ako od Srbije napravi političkog neprijatelja na terenu, to će joj realno umanjiti šanse za ostvarivanjem kulturnog uticaja u Severnoj Makedoniji.
Horizontalno povezivanje Albanaca i Bugara
Za Srbiju je loš signal izjava koja se da protumačiti kao mogućnost „bugarsko – albanskog horizontalnog povezivanja“ preko Severne Makedonije (bezbeli, oba naroda bejahu ugrožena zbog „ambicije Beograda da postane hegemon na Balkanu“). Ideja nije nova, razrađivana je u analitičkim centrima vezanim za NATO još pre dve decenije, ako ne bude drugih opcija, u nekom nepovoljnom razvoju situacije (nova velika ekonomska kriza, raspad NATO, sukobljavanje EU – NATO, jačanje kineskog ili ruskog uticaja u kratkom roku koje se ne može sprečiti instucionalnim sredstvima) da se lako „izvući iz fioke“.
Nažalost, posledica zapaljivog delovanja može biti. Pored kampanje, u slučaju Karakačanova to je i stvar „lične anamneze“. Prvo, Karakačani, taj malobrojni narod - pripada grčkom etnosu. Do danas su većinom asimilovani u veće balkanske narode, u Bugarskoj ih se na popisu tako izjasnilo tek dve i po hiljade. Bavili su se nomadskim stočarstvom, dolazili čak do Jastrepca, u Srbiji su ih nazivali Ašanima.
Naravno, svako ima pravo da se oseća i izjašnjava kako želi, ništa sporno, ali kada se potomak Karakačana, a na to ukazuje samo prezime, dohvati makedonskog pitanja u želji da se dokaže većim nacionalistom od ostalih Bugara, to na dobro ne može izaći, niti se može brzo završiti.
Ministar vrbovan još kao student
Drugo, prema podacima obelodanjenim u bugarskoj štampi nakon otvaranja dosijea komunističke tajne policije, Karakačanov je još kao student, maja 1989. godine vrbovan od strane trećeg odeljenja šeste uprave državne bezbednosti. Odeljenje se bavilo „borbom protiv subverzivne aktivnosti neprijatelja po religijskoj liniji“. On je svoj angažman objasnio rečima:
„Ono što su tražili od mene bilo je da napišem svoje mišljenje o određenim pitanjima bugarsko - jugoslovenskih odnosa, a posebno o makedonskom pitanju. I napisao sam ono što sam mislio. Inače, prilično kritično prema tadašnjem režimu.“
Možda je ovo tačno, možda nije. Studenti ne pišu mišljenja i analize bezbednosnim službama, to rade pojedinci sa više iskustva i znanja. Ipak, uhvativši se za ovakvo obrazloženje, Karakačanov ga se sada mora držati do kraja i tvrditi kako je borac za „makedonsku stvar“ još od studentskih dana, kao takav čak je i tajnoj policiji zapao za oko.
Zato će biti još i proglašavanja stereotipa za nepobitne činjenice, „toksičnih izjava“ i neprilagođenih poruka. Ali, neophodno je i sa obe strane raditi da se šteta umanji, konsekvence amortizuju, a razvoj loših scenarija predupredi. Jer, i nakon izbora i kampanje treba živeti.
Ima politike i mimo Karakačanova i njegovog viđenja regionalnih odnosa. Za Bugare, put na zapad vodi preko Srbije. Za Srbe, put ka istoku vodi preko Bugarske. A Makedonci bi svakako odahnuli kada bi došlo do spuštanja tenzija.
Pročitajte još:
