Prema sajtu „Aj-kju er“, koji meri zagađenost vazduha u čitavom svetu, Srbija se proteklih noći našla u tamnoljubičastoj zoni, najgoroj na skali zagađenosti, koja znači da je vazduh koji udišemo štetan po zdravlje.
Kada je zagađenost vazduha „u tamnoljubičastom“, šira javnost i osetljive grupe (deca, starije osobe, trudnice, srčani i plućni bolesnici) u velikom su riziku da dožive jake iritacije i štetne posledice po zdravlje koje bi mogle da izazovu druge bolesti.
Svi bi trebalo da izbegavaju vežbanje na otvorenom i vode računa da nose masku za zaštitu od zagađenja ako borave napolju. Korišćenje ventilacije se ne preporučuje, a prečišćivači vazduha bi trebalo da budu uključeni.
Zagađenje vazduha u Srbiji
Docent dr Sunčica Vještica, prodekan za nauku Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“, smatra da su industrija i saobraćaj i dalje dominanti zagađivači vazduha, ali i da je za loš kvalitet vazduha delimično odgovoran i vetar, koji je sa sobom doneo „spoljna“ zagađenja.
„Strujanja vazduha nisu išla u korist zagađenja. Ne samo u Beogradu, nego svugde u Srbiji. Ne vidim nijedan četvrti razlog koji bi mogao da vanredno doprinese zagađenosti vazduha. Koliko ja znam, nije bilo nikakvih vanrednih akcidenata ni u Beogradu, ni u okruženju“, rekla je Sunčica Vještica za Sputnjik.
Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević predočio je da prekogranično zagađenje koje je vetar doneo u Srbiju čini manji deo ukupnog zagađenja u vazduhu i napominje da duvanje vetra zapravo čisti vazduh.
„Značajno veći deo čini lokalno zagađenje. Kada nema vetra, lokalno zagađenje se nagomilava u prizemnom sloju vazduha i zbog toga koncentracija štetnih materija skoči. Čim vetar počne da duva malo jače, zagađenje se smanji, zato što se mešanje vazduha pojača, pa čistiji vazduh koji je na visini može da ’siđe u prizemlje‘, a zagađenje da se razredi i promeša u debljem sloju vazduha“, objašnjava Đurđević.
Đurđević dodaje i da veća vlažnost utiče na zagađenost vazduha, jer potpomaže stvaranje štetnih PM čestica. Drugim rečima, što je vlažnost manja – to je vazduh čistiji.
„Postoji proces fomriranja tzv. sekundarnih PM čestica, koji je važan za zagađenje. Jedan deo PM čestica se emituje iz odžaka, koji ispuštaju gasove, kao što su sumporovi oksidi. Pri odgovarajućim vremenskim uslovima, sumporovi oksidi mogu da se pretvore u čestice. Slično kao i sa vodenom parom u atmosferi. Kada kondenzacija počne, dobijete kapljicu od molekula vode koji se nakupe. Taj proces je efikasniji kada je u atmosferi vlaga relativno velika. Zbog toga uveče, kada temperatura padne, a vazduh se ohladi i vlaga poraste, skoče PM čestice“, pojašnjava Đurđević.
Što je zagađenje vazduha manje, napominje Đurđević, veće su šanse da u toku godine bude manje dana ispunjenih „sumaglicom“, koja je, u stvari, smog.
Kontrola ispuštanja štetnih gasova – ključna
Da bi se zagađenje vazduha značajno smanjilo, izričita je Sunčica Vještica, neophodno je da se u industrijska postrojenja uvede kontrola emisije štetnih gasova.
„Dok toga ne bude, uvek ćemo se kretati u ljubičastoj zoni i pretpostavljati šta su uticaji. Ništa krucijalno ne možemo da uradimo, dokle god postoji primarni, bazični nedostatak, a to su zastarela postrojenja, nepostojanje sistema za prečišćavanje i slično. Vozila su tu, ali mislim da ona ne mogu da budu primarni razlog povećanja zagađenosti“, smatra Sunčica Vještica.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić ranije je izjavio da Grad priprema desetogodišnju strategiju za rešavanje problema zagađenosti vazduha, koji „ne može da se reši preko noći“. Grad Beograd je u januaru ove godine najavio i da će do 2025. godine sprovesti 43 mere koje će smanjiti zagađenje vazduha u srpskoj prestonici.
Pogledajte i:
