Išinger je podsetio da trenutno neke zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države vrše ozbiljan pritisak na Nemačku kako bi sprečile realizaciju projekta. Ipak, diplomata smatra da je zaustavljanje gradnje „veoma loša ideja“, jer će za sobom povući bolno suđenje sa perspektivom da se „Gaspromu“ i nedovršenom gasovodu na dnu Baltičkog mora nanese više milijardi dolara štete.
„Sviđalo se to nekome ili ne, Nemačkoj i drugim evropskim zemljama će još mnogo godina biti potreban ruski gas“, podsetio je Išinger.
Prema njegovom mišljenju, postoji „manje atraktivna“ opcija koja pretpostavlja završetak „Severnog toka 2“ pod uslovom da rad gasovoda zavisi od odluka Evropske unije i ponašanja Rusije. Nemački diplomata naglašava da je za to neophodno da se preduzmu tri koraka.
Kao prvo, Nemačka bi trebalo da uvede mehanizam za hitno zaustavljanje „Severnog toka 2“ sa mogućnošću da može da mu pristupi Evropska unija.
Drugo, Berlin bi Briselu i Vašingtonu mogao predloži „Evroatlantski energetski dogovor“, kojim bi se proglasio što skoriji prelazak na obnovljive izvore energije, ojačao integritet evropskog tržišta gasa i povećala podrška Ukrajini i njenom ekonomskom razvoju. Prema rečima Išingera, ovom sporazumu mogla bi se pridružiti i Moskva.
Treće, Nemačka može da poveže početak gasovoda sa ispunjavanjem niza političkih uslova od strane Rusije, kao što je ukrajinsko pitanje i slučaj Aleksej Navaljni.
Šef Minhenske konferencije naglasio je da Berlin, bez obzira na pristup koji odabere, mora da koordiniše svoje akcije sa Evropskom komisijom, Sjedinjenim Američkim Državama i partnerima u Istočnoj Evropi kako bi podržao „novu transatlantsku romansu“ i „nepotrebni kamen o vratu Nemačke“ pretvorio u „strateški adut“.
Gasovod „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji će se protezati od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke. Većina cevi već je položena, ostalo je nedovršeno oko 148 od ukupnih 2.460 kilometara: od toga 120 u vodama Danske i 28 kilometara u Nemačkoj.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bore Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU. SAD su uvele sankcije gasovodu u decembru 2019. godine, usled čega je švajcarska kompanija „Olsiz“ bila primorana da zaustavi radove na polaganju cevi.
Pročitajte još:
