Tanasković, bivši ambasador Srbije pri Unesko, na tribini „Republika Srpska pred novim izazovima“ upozorio je da jako teško razbiti tu mantru „političke korektnosti“ i da je zato izuzetno važno argumentovano i dokumentovano utvrđivanje razmera stradanja srpskog naroda tokom rata u BiH.
Izazovi pred Republikom Srpskom
„Na taj način se stvaraju preduslovi za uspostavljanje uravnotežene i realne slike tragičnog građanskog rata i borbe za teritorije, sa elementima verskog sukoba, gde su sve strane imale srazmerno velike gubitke i bile izložene višestrukim stradanjima. Sa druge strane, na taj se način relativizuje i obesnažuje bošnjački stereoptipni viktimizacijski diksurs, konstanta njihove ukupne političke platforme pred međunarodnom zajednicom, uobličene i izdašno promovisane u aktivnom sadejstvu sa delovima te zajednice“, ocenio je Tanasković.
Prema njegovim rečima, iskustvo rada dve nezavisne međunarodne komisije - za stradanje Srba u Sarajevu u periodu od 1991. do 1995. godine i za stradanje pripadnika svih naroda u Srebrenici, koje je 2019. godine formirala Vlada Republike Srpske, pokazuje da je, uprkos mnogobrojnim teškoćama i preprekama, moguće ostvariti uspešnu saradnju sa uglednim stranim ekspertima.
„Jasno je da je određena slika o događajima u BiH za vreme rata već oformljena u svetu i da je, uslovno rečeno, dobila oreol „političke korektnosti“, naročito na Zapadu. Ali, kada se jedna takva crno-bela mantra o nečemu vrlo složenom ponavlja, postoje ljudi kojima je dozlogrdilo da njihovo naučno dostojanstvo bude vređano takvom jednoslojnom, jednobojnom projekcijom i oni se protiv nje bune. Čak i onda kada nemaju nikakav ni politički ni ideološki razlog“, primećuje Tanasković.
Republika Srpska - simbol opstanka čitavog srpskog korpusa
Kada je reč o sudbini srpskih zemalja, uglavnom se govori o zapadnim stavovima, a taj narativ je dostigao staru agresivnost sa dolaskom nove američke administracije, rekao je novinar Siniša Ljepojević.
„Takav pristup nove američke administracije govori o tome da američki politički establišment živi u takozvanom „zamrznutom“ vremenu i da Zapad, na čelu sa Amerikom, nema nikakvih novih ideja i da nastavlja ono što smo već toliko puta videli, a što je dovelo do uverenja u zapadnim političkim krugovima da su Amerika i Zapad doživeli poraz u Bosni i Hercegovini. Istovremeno, u vojnim krugovima vlada stabilno uverenje da Zapad i NATO ipak u BiH nisu postigli svoj ključni cilj“, objašnjava Ljepojević.
U tom smislu, primećuje, ne bi trebalo očekivati promenu zapadne politike prema BiH, a pre svega prema Republici Srpkoj.
„Odbrana prava Republike Srpske je odbrana celog srpskog korpusa u ovom delu sveta“, kategoričan je Ljepojević.
Najveći savremeni izazov Republike Srpske je, kako kaže, činjenica da se svet promenio.
„To više nije onaj svet kada je RS nastajala, a te promene u svetu su dovele do početka procesa nove konfiguracije geopolitičke ravnoteže u ovom delu sveta. Po prirodi stvari u centru tog procesa su Srbi, a u ovom slučaju cilj je Republika Srpska, koja se na taj način priznaje ne samo kao pozicija centralnog mesta u ovom delu sveta, nego i kao simbol opstanka i borbe čitavog srpskog korpusa“, ukazuje Siniša Ljepojević.
Tribina „Republika Srpska pred novim izazovima“ upriličena je u okviru proslave u Srbiji 9. januara Dana Republike, uz obeležavanje 28. februara, dana u kojem je usvojen prvi Ustav Republike Srpske.
