Dmitrović objašnjava da je u ponedeljak, 22. februara, na putu od Beograda do Niša, gde je išao službeno na zakazan skup, bilo sve u savršenom redu sa kolima i da nikakav neobičan zvuk nisu registrovali ni on ni vozač. Posle završetka službenog dela posete otišli su, kaže, na ručak i nakon toga krenuli ka Beogradu. Pre nego što su izašli na auto-put, vozač mu je skrenuo pažnju na neobičan zvuk i misleći da je u pitanju točak i da je otišao ležaj, zaustavio je auto.
„Čovek izlazi iz kola, gleda u prednji levi točak i hvata se za glavu. Ja u isto vreme izlazim i on dodiruje jedan šraf od njih šest, koji odmah pada na zemlju. Dodiruje još jedan i taj pada, zatim i treći. Za preostala tri bilo je dovoljno par okreta da se nađu na zemlji. Gledamo jedan u drugoga i jasno nam je da ne može da bude ništa nego ljudski faktor. Tu nema načina ni 0,01 odsto teorije da to može da se desi u vožnji, to zna svako ko vozi kola“, opisuje Dmitrović.
Motiv Dmitroviću nije jasan, ne zna kome smeta
On kaže da na desnom točku šrafovi nisu padali, ali su bili odvrnuti do pola.
Na pitanje da li to znači da bi pri većoj brzini na autoputu nesreća bila neizbežna, naš sagovornik je uveren da ne bi imali šansu da prežive pri brzini od 100 kilometara na sat, a kamoli većoj, jer se na auto-putu obično vozi od 130 do 150 kilometara na sat. Da je otpao točak došlo bi do prevrtanja pri toj brzini i više puta i tu nema šanse da se preživi, siguran je Dmitrović.
On podseća da je identičan slučaj bio kada je poginula naša poznata bankarka Borka Vučić o kome, kaže, zna malo više nego što je objavljeno u javnosti.
Istraga u toku
Na pitanje da li je u toku istraga krenula nekim svojim tokom, Dmitrović kaže da ne zna iz kojih razloga, ali da niko nije tražio da se kola odvezu na takozvanu forenziku, mada je odmah obavestio nadležne službe.
„Sutradan je došla jedna ekipa iz Ministarstva unutrašnjih poslova, trojica inspektora i razgovarali su sa mnom i sa vozačem. Kasnije je vozač rekao da je još nekoliko puta išao na razgovore, ali pregleda kola nije bilo. Ja se nadam da će istraga do nečega da dođe“.
Zapitan kome danas može da smeta Ratko Dmitrović, on kaže da je to logično pitanje na koje nema odgovor. Napominje da je dosta toga doživeo za poslednjih 30 godina i da je svojevremeno, kada je bio dopisnik Politike iz Zagreba imao problema, ali da se to zaboravi i ne spada u ljude koji zbog toga padaju u paranoju.
„Nemam ja tu nekakve svoje teorije, niti razmišljam zbog čega na mojim kolima. Velikih razloga ja ne vidim. Ja se ne bavim biznisom, nemam firme, ne trgujem, nemam apsolutno ništa. Ja pišem knjige, pišem scenarije. Potpuno bezazleno. Imam stalno tu nacionalnu priču koja je prisutna u javnosti, a sada se i formalno bavim demografijom“, kaže on.
Naš sagovornik se pita da li možda nekome smeta to što upozorava i potencira da je pitanje demografije pitanje svih pitanja jer nam kao narodu ne vredi ništa ni što stvaramo ni što podižemo ako nas ne bude, a neće nas biti ako ne zaustavimo sadašnje trendove. A možda, kaže on, smeta nešto što je ranije pisao i govorio. Dodaje i da ne zna da li to što se desilo može da bude poruka nekome preko njega.
Ljudska slabost
On napominje da kola u kojima je bio ne deli sa drugim ministrima, da svaki ministar ima kola koja ga voze i svog vozača. Na konstataciju da je ta, kako sada izgleda, sabotaža, s obzirom na to da je sve sa kolima bilo u redu na putu za Niš, mogla da se desi dok je bio na sastanku, Dmitrović precizira da je to bilo moguće samo dok je bio na ručku.
„Dok smo bili na ručku, ako postoji nekakva krivica, po pravilu službe vozač mora da bude stalno kod kola, a ja sam ga pozvao da i on ruča. To je ona ljudska slabost i tu je on tih nekih sat vremena bio van kola.To je činjenica i to ne treba da se skriva“, izjavio je Dmitrović za Sputnjik.
