Kada je krajem 2018. dobila poruku u kojoj piše da se najveća NASA misija za istraživanje drevnog života na Marsu odvijati na krateru koji nosi ime njenog grada, načelnica opštine Jezero Snežana Ružičić mislila je da se radi o lažnoj vesti.
Mars na Jezeru - u Republici Srpskoj, planeta Zemlja
Iako je potvrdu informacije da je mesto na Crvenoj planeti kršteno kao Jezero još 2007. zbog sličnosti reljefa dobila od Prirodno – matematičkog fakulteta u Banjaluci, tražila je i pismenu od NASA, ali i da joj ga lično uruči američki ambasador.
„On je hteo da pismo uruči u Sarajevu povodom Dana nezavisnosti SAD, ali rekla sam, ne, samo u Jezeru, trebao nam je publicitet. Imali smo lepih projekata, Vlada Srbije je mnogo pomogla Jezero, Vlada Republike Srpske je imala sluha, ali za nas se jednostavno geografski nije znalo. Uvek bi pitali, a gde vam je to Jezero, pa smo objašnjavali , 70 km od Banjaluke, 10 km od Mrkonjić Grada, 10 km od Jajca i Šipova, sada je dovoljno da kažemo, "Jezero – na planeti Zemlji“, priča Ružičićeva.
Odbrojavali sletanje na "Crvenu planetu"
Bosna i Hercegovina konačno je saznala za Jezero i njegova jezera, a stanovnici ovog mesta saznali su sve što nisu zanli o Marsu. Svaki korak misije pratili su sa velikim uzbuđenjem. Čak su i zajednički pratili slanje rovera na Mars.
„Odbrojavali smo sa decom, u svojim mogućnostima, jer smo mi mala, jako nerazvijena opština sa jako skromnim budžetom. Snimili smo film s njima, pričaju o životu na Marsu, o tome da žele da postanu astronauti. NASA je retvitovala, njeni inženjeri, tad smo već privukli pažnju medija. Sve ambasadore BiH širom sveta takođe sam upoznala sa slanjem rovera na planetu Mars, na tačku nazvanu po našoj opštini. I oni su pomogli da se za nas čuje“.
Grb opštine sa druge planete
Tu nije kraj promocije malog mesta u srcu Bosne i Hercegovine, biće to prva opština u svetu koja će u svom obeležju imati drugu planetu. Grb koji je izabran, čeka još samo mišljenje heraldičara iz Beograda da se nađe pred opštinskim odbornicima.
„Na grbu se nalazi planeta Mars, ali na toj planeti koja je obeležena kao krug nalazi se naše jezero Đol, veliko i malo jezero, sve rečice i Pliva kao srce unutar Marsa. U njemu je i tvrđava koja podseća na ilirsku kraljicu Teutu, koja je u Jezeru boravila, odmarala od pohoda na Jadranskom moru i rečna ada, naše karakteristično ostrvo. Ostalo je još samo da o grbu čujemo mišljenje heraldičara iz Beograda, da budemo sigurni da smo ispoštovali sva pravila“, kaže načelnica.
Sve oči stanovnika Jezera ovih dana uprte su na Mars. U tom mestu ima puno boraca koji su stvarali Srpsku, koji, kaže naša sagovornica, bez obzira na siromaštvo, žele da ostanu u Jezeru, jer znaju koliko su dali da bi sačuvali svoja ognjišta. Dva puta su bežali, bilo je i paljenja kuća.
Veruju u boljitak iz svemira
Jezero je danas multietnička zajednica sa 30 odsto Bošnjaka, koji su u ratu takođe preživeli velike gubitke. Ali, život je otišao dalje, sve do Marsa, koji će im, nadaju se, pomoći da ožive ovo mesto sa 1370 stanovnika. Uglavnom rade u okolnim gradovima, jer u Jezeru su samo dva mala drvo-prerađivačka pogona.
„Dosta ljudi veruje da možda posle ovoga više ništa neće biti isto, da će u Jezeru biti mnogo bolje. Nadamo se investicijama u turizam i ekologiju, izradi turističkih kompleksa, a možda i brendiranju nekih naših proizvoda, kako bi posetioci Jezera na planeti Zemlji mogli da kupe autohtonu hranu, da spavaju u nekom gazdinstvu, seoskom domaćinstvu“, kaže Ružičićeva.
Sa svojim jezerima i okolnim brdima Jezero na Zemlji je mesto neverovatno lepe, potpuno očuvane prirode. O njemu su snimljeni najbolji ekološki filmovi Republike Srpske, ali ni to nije bilo dovoljno da se u njega život vrati u potpunosti.
Stanovnici ovog mesta zato su izuzetno zahvalni Srbiji na pomoći. Sa 50 hiljada evra građani Srbije pomogli su izgradnju vrtića i tako simbolično podržali ostanak mladih u ovom mestu. A druga pomoć neposredno je vezana i za Jezero na Marsu.
„Vlada Srbije i predsednik Vučić odobrili su 200 hiljada evra za gradnju školske sportske sale. Mi smo je nazvali „Srbija“. U toj Sali smo čekali sletanje rovera na Mars. Verujte, da nismo imali tu salu, ne bi smo imali gde da to dočekamo. Slanje rovera pratili smo na otvorenom, jer nismo imali prostor gde bi smo se okupili, posebno u vreme korone, tako da smo u sali Srbija sačekali, ne mogu da kažem prizemljenje, već primarsenje rovera“.
