I zaista se izmenila. U trenutku kad se raspao SSSR, 1991. godine, Alijansu je činilo 16 zemalja. Danas ih je 30. Pri čemu su Letonija, Estonija i Litvanija bivše sovjetske republike, a još sedam zemalja-članica bile su članice Varšavskog pakta. A među zemljama koje žele da postanu članice su i Ukrajina i Gruzija, takođe bivše sovjetske republike i neposredni susedi Rusije.
Situacija se izmenila i zato što je Alijansa ukinula redovne sastanke Savet Rusije — NATO.
I zato što ne prestaje da provocira Rusiju na njenim granicama — samo tokom prošle godine Severnoatlantska koalicija organizovala je 140 vojnih vežbi na granicama Rusije, a u blizni tih granica otkriveno je i ispraćeno 1.100 aviona zemalja NATO-a. To je zapravo jedna ogromna vežba u kojoj učestvuje nekoliko stotina hiljada ljudi, hiljade jedinica tehnike i avijacije. I jedini zadatak im je da vežbaju osvajanje Rusije.
Izmenile su se i okolnosti — nema na vlasti više ni nepredvidivog Donalda Trampa koji je sejao finansijski razdor među učesnicima Severnoatlantske alijanse. Sada generalni sekretar NATO-a nagoveštava potpunu saglasnost — svi moraju da obećaju plaćanja za NATO. „Zato što se suočavamo s opasnijim svetom, sa surovijim oblikom terorizma, s agresivnijom Rusijom, s posledicama napretka Kine.“
A na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, Bajden se obrušio direktno na ruskog predsednika: „Putin teži da oslabi evropski projekat i NATO“, rekao je, dodavši da Kremlj zastrašuje pojedine zemlje i zato je pozvao zapadne zemlje na zajedništvo, na stvaranje jedinstvenog zapadnog fronta „protiv antidemokratskih pretnji koje dolaze od Rusije i Kine“.
Samit NATO i Minhenska konferencija trebalo je da bude moćni diplomatski nastup SAD, koje će ponovo imati vodeću ulogu u svetu. Ali, ni Evropa nije više što je nekad bila. I ona se izmenila. I nije baš najsrećnija što su američke rakete na njenoj teritoriji i što će ona biti meta ukoliko Bajden ili neko drugi odluči da ih usmeri prema Rusiji. Tim pre što Amerika ne rizikuje ništa, dok Evropa rizikuje sve.
Emanuel Makron, zapamćen po izjavi da je NATO doživeo moždanu smrt, još jednom je u Minhenu potvrdio postojanje ozbiljnih neslaganja članova Alijanse. Dok jedni žele da se ujedine protiv Rusije, drugi, kao Turska, kupuju od Moskve oružje i govore da je „došlo vreme da odgovaraju za svoju bezbednost“. Evropa i ključni članovi Evropske unije moraju da učestvuju u rešavanju tih pitanja. Kad mi govorimo o arhitekturi evropske bezbednosti i poverenja, o pregovorima s Rusijom ili Kinom, o pregovorima o balističkim raketama, o onome što plaši naše zemlje, mi moramo da odgovaramo za svoju bezbednost.
Koliko god usmereni na zajedništvo, Evropa i Amerika našle su se na različitim stranama — Evropa u pokušaju da definiše svoje odnose sa Rusijom i Kinom nezavisno od prekookeanskog saveznika, na jednoj, i Bajden koji pokušava da uspostavi Alijansu sa Evropom — na drugoj strani.
Ali, da li će Rusija sedeti skrštenih ruku dok oko njenih granica zvecka oružje? Dok Alijansa ubrzano naoružava Ukrajinu i Gruziju, dok Amerika modernizuje svoje rakete „idžis“ u Rumuniji, dok je akvatorija Crnog mora puna NATO brodova?
Odgovor su ovih dana dali najviši ruski zvaničnici. Posle Lavrovljeve izjave da je Rusija spremna, u slučaju da zatreba, da prekine sve odnose sa Evropom, usledila je i Putinova vrlo jasna poruka: „Mi ne možemo i nećemo dopustiti nikakve udare na suverenitet Rusije, na pravo našeg naroda da bude domaćin na svojoj zemlji.“
I Rusija zaista ima čime da odgovori — hipersonično oružje kakvo ona ima, još uvek niko nije napravio u svetu. O tome bi trebalo da razmišljaju oni koji žele da sa Rusijom razgovaraju „sa pozicija sile“.
Prethodne emisije „Moj pogled na Rusiju“:
- Ljubinka Milinčić: Šta ako Rusija kaže — dosta! /video/
- Ljubinka Milinčić: Novi Bajdenov svet — Putin „da plati“, Kina da se obuzda, a Srbija... /video/
- Ljubinka Milinčić: Podmukli plan Navaljnog za smenu Putina /video/
Sve emisije „Moj pogled na Rusiju“ pogledajte OVDE.
