On naglašava da je potrebna dalja borba protiv sive ekonomije koja je, kaže, u Srbiji još jaka.
Na panelu „Zajedno za fer konkurenciju“, u okviru predstavljanja 13. Sive knjige NALED-a, Šib je ukazao na to da je siva ekonomija loša iz mnogo razloga, jer usporava ekonomski rast, izaziva nepravilnosti na tržištu rada, probleme sa porezom i dobro je tlo za razvijanje korupcije.
U slučaju Srbije siva ekonomija otežava njen ulazak u EU i ona je prepreka fer konkurenciji, ocenio je Šib.
Napomenuo je da se transparentne ekonomske aktivnosti isplate i da dovode do većeg broja investicija, uključujući i investicije nemačkih kompanija.
Takođe, kako je rekao, borba protiv sive ekonomije kreira veći broj radnih mesta i omogućava zapošljavanje mladih.
Šib smatra da program Srbije za borbu protiv sive ekonomije otklanja prepreke na putu investicija.
Ocenivši da je registracija sezonskih radnika u poljoprivredi važna, naveo je da je upravo elektronskom registracijom obuhvaćeno 44.000 sezonskih radnika i uplaćeno oko 3,5 miliona evra doprinosa.
Pomenuo je iskustvo Nemačke koja se protiv sive ekonomije bori inspekcijama i kaznama, te naveo da je 2019. vođeno oko 16.000 krivičnih postupaka protiv ljudi koji se nisu pridržavali nemačkih zakona.
„To će ostati i za nas izazov, jer oko 10 odsto BDP čine aktivnosti u oblasti sive ekonomije i tu se nalazi veliki novac”, kaže Šib.
Naveo je da Siva knjiga NALED-a ostaje važna smernica za bilateralnu saradnju i programe koje sprovode GIZ i i KfV i najavio nastavak podrške merama koje imaju za cilj unapređenje poslovne sredine u Srbiji u najširem smislu.
Fokus će, kaže, u budućoj saradnji biti na bezgotovinskom plaćanju, a sve preporuke NALED-a doprinose prevazilaženju ekonomskih problema koje je stvorila pandemija.
Ambasador Švedske Jan Lundin kaže da je već duže u Srbiji i da su vidljivi rezultati u poboljšavanju infrastrukture i poslovne klime.
Smatra da Srbija ima potencijal da ostvari rast od sedam odsto, kako prognozira Svetska banka, ali i navodi da još mnogo mora da se uradi da bi se to i dostiglo.
Naveo je da u Srbiji posluje 200 švedskih kompanija za koje kaže da osećaju da u Srbiji mogu dobro da posluju.
Istakao je da je reforma katastra omogućila stranim investicijama da sagledaju mogućnosti za ulaganja u Srbiji.
„To će mnogo olakšati odluke o tome da investiraju“, kaže švedski ambasador.
Naglasio je i su javne nabavke važna oblast u kojoj je potreban dalji napredak, da u tom smislu iskustvo Švedske može da bude od koristi za Srbiju kako bi se povećala konkurencija u toj oblasti i kako bi švedske kompanije imale poverenja u taj proces i prijavljivale se za učešće.
Naveo je da je vrednost javnih nabavki u Srbiji veća od osam odsto BDP-a u 2019, što je oko četiri milijarde evra.
„To nije loša cifra, globalno ona iznosi 12 odsto, a u Švedskoj je 15 odsto“, rekao je Lundin.
Naglasio je da je i prečišćavanje otpadnih voda bitno ne samo za zaštitu životne sredine, nego i za ekonomski rast i tu oblast izdvojio kao prioritet u narednom periodu.
Na predstavljanju 13. Sive knjige NALED-a obratila se i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, kojoj je uručeno najnovije izdanje te publikacije.
Na predstavljanju Sive knjige, NALED je uručio tradicionalna specijalna priznanja istaknutim pojedincima i timovima u javnoj upravi koji su u saradnji sa NALED-om najviše doprineli usvajanju preporuka Sive knjige, ali i prevazilaženju prepreka i izazova koje je nametnula pandemija korona virusa, prenosi B92.
Priznanja su uručena državnoj sekretarki Ministarstva finansija Slavici Savičić, direktoru Kancelarije za IT i e-Upravu Mihailu Jovanoviću, pomoćniku ministra zdravlja Goranu Stamenkoviću, pomoćniku ministra prosvete Milanu Pašiću, pomoćniku generalnog sekretara vlade Danijelu Nikoliću i savetniku u kabinetu premijerke Stefanu Badži.
NALED je tradicionalno dodelio i posebna priznanja medijima, a nagrađeni su glavni i odgovorni urednik obrazovno-naučnog programa RTS-a Ilija Cerović i urednik ekonomske rubrike u dnevnom listu „Danas“ Aleksandar Milošević.
Pročitajte i: