Kosnet je citirao diskurs prethodne američke administracije o ubrzanju dijaloga između Srbije i Kosova.
"Sjedinjene Američke Države su uložile velika sredstva tokom poslednjih 20 godina. U to nema sumnje. Kad gospodin Kurti kaže, u redu, dijalog, spoljna politika, ostavićemo to malo niže, moje iskustvo je da svet neće čekati. Američka vlada je to govorila u prošlosti. Dođu na vlast i kažu da će se prve dve godine, prve četiri godine baviti unutrašnjom politikom, a onda brinuti o spoljnoj politici. To je teško izvodljivo, ne bih se previše unosio u ovu temu“, naveo je američki ambasador.
Istakao je da, napore iz prošlosti, u postizanju normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, ne treba potcenjivati i dodao da je razgovarao sa Kurtijem o dijalogu.
"Da, rekao sam privatno i javno, i ponavljam to, želimo da imamo odnos saradnje, ne samo da razgovaramo, već i da slušamo naše partnere na Kosovu, u Srbiji i regionu o pitanjima poput dijaloga i regionalne ekonomske integracije. Dakle, želimo da idemo napred otvorenog uma i s tim u vezi, američki državni sekretar Blinken je rekao da nećemo odbaciti sav posao koji je prethodna administracija uradila na Balkanu. Želimo da ih pažljivo pregledamo, preispitamo i zadržimo ono što vredi“, rekao je Kosnet, prenosi Kosovo onlajn.
Ni velika Albanija, ni velika Srbija
Naglasio je da u tom smislu podstiče druge da budu otvorenog uma i da zajednički ispitaju ono što je urađeno u prošlosti, a što vredi sačuvati za budućnost.
Komentarišući Kurtijeve i izjave lidera ABK Ramuša Haradinaja o nacionalnom jedinstvu i ujedinjenju Kosova sa Albanijom, Kosnet je rekao je da američki vojnici nisu ginuli za stvaranje velike Albanije ni za stvaranje velike Srbije.
"Stojim iza onoga što sam rekao. Vizija Sjedinjenih Američkih Država vezano za Balkan nije velika Albanija i velika Srbija. Pitali su me koji su američki vojnici poginuli. Kada govorim o njima, govorim o dva američka pilota Kevinu Rikeru i Dejvidu Gibsu koji su poginuli 1999. godine tokom operacije. Njihov helikopter se srušio u Albaniji. To nije tajna. U njihovu čast postavljeno je spomen-obeležje u Prizrenu, ali takođe sam rekao i mislim da je važno da Ustav Kosova zahteva da Kosovo bude multietnička država, a zemlja jedne etničke pripadnosti. Isto spominjemo i ljudima u drugim zemljama u regionu“, rekao je Kosnet.
Istakao je da SAD crpe veliki deo svoje moći iz činjenice da su zemlja verske i multietničke raznolikosti.
Budućnost nije u izolaciji
"Tu nije dobitak samo u kulturnoj raznolikosti i raznolikost ideja, mislim da bi bilo kojoj vladi SAD bilo teško da odgovor na mir na Balkanu leži u podeli prema etničkoj pripadnosti i zidanju zidova. Moramo da gradimo mostove, a ne zidove“, dodao je Kosnet.
Haradinaj je pomenuo ujedinjenje sa Albanijom kao opciju jer građani Kosova žive izolovano, bez vizne liberalizacije, ali Kosnet je rekao da u budućnosti ne vidi izolovano Kosovo.
"Mislim da budućnost Kosova ne leži u izolaciji, ili da se poslužim, lokalnim izrazom, život u getu. Kosovo mora biti deo velike Evrope, a ne samo velike Albanije. Očigledno mi je kao Amerikancu lako reći da EU treba da ponudi Kosovarima liberalizaciju viza“, rekao je Kosnet.
