„Prekid dotoka pijaće vode je neka vrsta srednjevekovne metode opsade. Pokrenuću ovo pitanje u Bundestagu kako bismo u komisiji za ljudska prava razmotrili da li se krši međunarodno pravo, na osnovu čega se donose odluke o prekidu isporuke vode, posebno što Nemačka u razvoj demokratskih procesa u Ukrajini ulaže milione evra. Zamoliću Vladu da oceni efikasnost naših investicija u razvoj demokratskog društva u ukrajinskoj državi“, rekao je Gert Sputnjiku.
Po njegovim rečima, divljenje izaziva to što demokratsko, tolerantno i humano zapadno društvo još uvek ćuti na pitanje vodene blokade krimskog regiona.
„Ako maknemo politički kontekst i predstavimo logiku Ukrajine, to ovako izgleda: to je naš Krim, to su naši ljudi, toliko ih volimo da želimo da nam se vrate i zato prekidamo isporuku pijaće vode. To je nehumani pristup“, rekao je poslanik.
Ranije je Ukrajina obezbeđivala do 85 procenata potreba Krima za svežom vodom kroz Severno-Krimski kanal koji je vodio od Dnjepra. Međutim, nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom, snabdevanje vodom potpuno je prekinuto. Pitanje je potom rešeno na uštrb prirodnih rezervoara, koji su tokom protekle godine postali znatno plići zbog male količine padavina i vađenja vode iz podzemnih izvora.
