Predsednik Rusije, Vladimir Putin, više puta je predlagao da se sastanu pet zemalja, članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se izbegle opasnosti u kojima danas živimo - Amerika je pogazila principe Ujedinjenih nacija, posleratni mir brzo je skliznuo u hladni rat, koji se, opet, pretvorio u opšti haos nakon što je nestao bipolarni svet.
Svetu bez pravila prete i mali i veliki ratovi, a za njegovo normalno funkcionisanje najviše su odgovorne članice saveta bezbednosti. Njihov sastanak bio bi prilika za resetovanje odnosa i šansa za smanjenje međunarodnih tenzija.
Na ovaj predlog još nema odgovora iako su ga mnogi već nazvali ”Novom Jaltom”. A kako je izgedala ”stara”?
Sastanak šefova triju savezničkih država antihitlerovske koalicije Josifa Staljina, Frenklina Ruzvelta i Vinstona Čerčila dogodio se u završnoj fazi Drugog svetskog rata –sovjetske trupe su se približavale Berlinu, dok su savezničke snage beležile uspehe na frontu. Na Pacifiku, američke trupe su napredovale ka Japanu i kontrolisale gotovo ceo taj region. Kraj Trećeg rajha je već bio očigledan i bilo je potrebno utanačiti plan za konačno razračunavanje sa Hitlerovom Nemačkom, dogovoriti podelu sfera uticaja u Evropi i utvrditi pravila igre u međunarodnoj areni nakon završetka rata.
Danas kada govore o glavnom rezultatu konferencije, ruski istoričari ističu da su dogovori „velike trojke“ sprečili da svet u narednim decenijama sklizne u novi globalni rat.
U suštini, uspeh je i što su učesnici samita na Jalti postigli kompromisna rešenja i usaglasili se oko niza teških pitanja, uprkos tome što su kao moćne sile sa jakim armijama imali različite interese i bili ideološki protivnici – Sovjetski savez s jedne strane, a SAD i Velika Britanija s druge.
Tokom osam dana teških pregovora u Livadijskom dvorcu u Jalti, trojica lidera su najveću pažnju posvetili sudbini posleratne Nemačke, ali i pitanjima Poljske, Balkana i mira u svetu.
Bilo je potrebno povući nove državne granice na teritoriji koje su prethodno bile pod okupacijom Nemačke i završiti posao započet na Konferenciji u Teheranu o uspostavljanju linija razgraničenja između sfera uticaja saveznika.
Najviše sporova izazvala je diskusija o budućnosti Poljske. Ona je dobila deo nemačke teritorije, ali je neke delove izgubila i oni su postali sastavni deo Ukrajine.
Nemačka je podeljena na četiri okupacione zone u kojima će upravljati četiri savezničke zemlje: Velika Britanija, SAD, Sovjetski Savez i Francuska. Odlučeno je da se Nemačka potpuno razoruža, da se uništi nemački militarizam i eliminiše nacistički režim. Napravljen je kompromis u pogledu nadoknade štete koju je Nemačka nanela zemljama pobednicama i odlučeno je da Velika Britanija i SAD isplate Sovjetskom savezu 50 odsto od svih reparacija.
Na Konferenciji je doneta i Deklaracija o oslobođenoj Evropi, kojom je narodima Evrope omogućeno da stvore demokratske institucije po sopstvenom izboru.
Što se tiče sudbine Jugoslavije, u Jalti je faktički priznato da vlast dobije Josip Broz kome je sugerisano da u vlast uzme i demokrate.
Rešen je i niz drugih pitanja, ali jedno od najvažnijih bilo je rađanje nove međunarodne organizacije, koja bi zamenila neefikasnu Ligu naroda. Sve je išlo ka stvaranju Organizacije ujedinjenih nacija. Staljin je uspeo da se izbori za princip jednoglasnosti pet stalnih članica Saveta bezbednosti sa pravom veta. Usvajanje odluka većinom glasova, na čemu je posebno insistirao Ruzvelt, neizbežno bi dovelo do dominacije SAD i njenih saveznika u ovoj ključnoj strukturi.
Dva i po meseca posle održavanja istorijske konferencije u Jalti, 30. aprila, Hitler će izvršiti samoubistvo u svom bunkeru, Nemačka će 8. maja potpisati bezuslovnu kapitulaciju, a na ruševinama Trećeg rajha uspostaviće se novi svetski poredak.
Tema „Nove Jalta“ obrađena je u emisiji glavne urednice Sputnjika Ljubinke Milinčić „Moj pogled na Rusiju“:
