Ovako jedan od lidera Demokratskog fronta, Andrija Mandić komentariše inicijativu za podizanje spomenika mojkovačkim junacima u Beogradu.
„Oni koji su ginuli na Mojkovcu sanjali su o Beogradu, sanjali su o bratskom zajedništvu i znali su da ne ginu uzalud“, kaže on.
Mojkovački junaci stižu u Beograd
Podsećamo, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je, gostujući u emisiji „Srpski svet“ IN4S televizije, izjavio da je pokrenuta inicijativa da se u glavnom gradu Srbije podigne spomenik junacima Mojkovačke bitke.
„Pokrenuta je inicijativa za izgradnju spomenika mojkovačkim junacima u Beogradu, kao spomen na 6.500 Crnogoraca predvođenih Serdar Jankom, koji su zaustavili hordu biše od 20.000 austrougarskih soldata i tako omogućili srpskoj vojsci odstupanje preko albanskih planina. Oni su se za 24 sata odužili srpstvu“, rekao je on.
Žrtva onih koji su učestvovali u bici na Mojkovcu bila je žrtva koja je omogućila da dođe do velikog oslobođenja, a samim tim i do ispunjenja kosovskog zaveta, dodaje naš sagovornik.
„Generacija naših predaka koja je živela, borila se i stvarala od 1912. do 1918, možemo slobodno reći da je to najbolja generacija srpskog naroda od vremena svetog Save, svetog Simeona i svetog kneza Lazara. Oni su imali privilegiju da su uradili nešto veliko, nešto što je nadraslo i njih i njihovu generaciju, a mi, njihovi potomci treba sa velikim dostojanstvom i poštovanjem da se odnosimo prema njima“, naglašava Mandić.
Inicijativu za podizanje spomenika mojkovačkim junacima u Beogradu podržao je i potomak komandanta crnogorske vojske u toj bici, serdara Janka Vukotića, njegov imenjak Janko Vukotić.
„Kao član porodice, zadovoljan sam i počastvovan – drago mi je da se u ovim danima neko setio da oda počast serdaru Janku Vukotiću i svima koji su se borili u Mojkovačkoj bici. Danas ima puno političkog uticaja na istoriju – svi bi hteli da je izvitopere, ali važno je da se ljudi sećaju kako je bilo i da to ostane duboko ukorenjeno u našim sećanjima“, kaže on.
Bez Mojkovca nema ni Kajmakčalana
Mojkovačka bitka je vođena od 6. januara do 7. januara 1916. godine u okolini Mojkovca i u njoj je Sandžačka vojska Kraljevine Crne Gore uspešno zaustavila austrougarsku ofanzivu, čime je omogućeno povlačenje Vojske Kraljevine Srbije preko delova kraljevine Crne Gore ka Jadranskom moru. Vojskom Kraljevine Crne Gore je komandovao serdar Janko Vukotić.
Iako je kratko trajala, bitka je bila izuzetno žestoka, a brojno jača austrougarska vojska (20 000 ljudi) nije mogla da probije odbranu malobrojne crnogorske vojske (6 500 ljudi). Bitku je karakterisao veliki broj juriša i kontrajuriša, velika hrabrost i požrtvovanje crnogorskih vojnika koji nisu dozvolili neprijatelju da preseče odstupnicu srpskoj vojsci – zbog toga je ova bitka imala posebno mesto u mitologiji vezanoj za Prvi svetski rat.
Paradoksalno, ali ova pobeda bila je poslednja borba crnogorske vojske u Prvom svetskom ratu – nakon bitke na Mojkovcu, kralj Nikola odlučio je da Crna Gora kapitulira.
Pročitajte još:
