Rusko geografsko društvo jedno je od najstarijih u Rusiji, osnovano 1845. godine po nalogu cara Nikolaja Prvog Romanova, a cilj mu je istraživanje prirodnih bogatstava i lepote zemlje i buđenje svesti budućih generacija o tome.
Saradnja geografskih društava Rusije i Srbije traje više od veka, a članovi Ruskog bili su najugledniji Srbi, Vuk Karadžić, Pavle Solarić, Jovan Cvijić.
Zašto je Putin odlikovao jednog srpskog geografa
Najvažniji posao Centra u Srbiji je razmena studenata koji istražuju prirodne lepote, upoznaju terenom, ali i kulturno i duhovno nasleđe obe zemlje. Razmena je počela 2015. godine kada je u Rusiju otputovalo njih 45, bio je to pre svega veliki logistički poduhvat.
"Imali smo sreću da su prve grupe studenata otišle na 28 dana u Sibir, u Kizil Kuragino. Bilo je to veliko iskušenje za nas kao organizatore, ali i za studente koji su tada odlazili u poprilično nepoznatom pravcu. Morali smo čak da obezbedimo vakcine protiv encefalitisa istočnog tipa, jer ko nije vakcinisan, u organizaciji Ruskog geografskog društva ne može da pređe na teritoriju istočno od Urala", kaže Milinčić.
Mladi iz Srbije zatim su odlazili na prostore zapadno od Urala, od Krima i Krasnodara, preko lenjingradske oblasti, Finskog zaliva, Viborga. Srbija ugošćuje mlade Ruse, najčešće studente koji se, da bi doputovali, javljaju na konkurs.
Rusi plaču kad odlaze iz Srbije
Prijavi se po nekoliko hiljada ljudi, dolaze iz svih krajeva, od krajnjeg istoka do krajnjeg zapada, sa Sahalina, iz Vladivostoka, Moskve, Sankt Peterburga, krasnodarske oblasti. Naš sagovornik kaže da kada se vraćaju kući, ima i suza.
"Sada čak imamo i mlade bračne parove iz tih druženja, neki žive u Ruskoj Federaciji, neki ovde kod nas, a ono što nas posebno raduje, imamo dvonedeljni program u julu, isti učesnici javljaju se i do Nove godine još po dva puta posete Srbiju, sami li sa prijateljima", kaže Milinčić.
On dodaje da nam studenti iz Rusije, kako kaže, na našu sramotu, pomažu da i sami bolje upoznamo Srbiju. Većina ekskurzija kreće iz manastira Žiča, od nedavno otkrivene freske Svetog Cara Nikolaja, koja je nastala i pre nego što je kanonizovan.
U manastiru Gložane smo ove godine napravili jednu stručnu ekskurziju na temu „Tragovima ruskog kulturnog nasleđa“. To je manastir koji bi u istoriji ruske crkve i prosvetiteljstva mogao da zauzme visoko mesto, jer se u njemu zamonašio Sveti Jovan Šangajski. Na ovim našim prostorima ima priča za filmski scenario", primećuje Milinčić.
Geografski diktat - provera znanja o voljenoj zemlji
Jedna od najznačajnijih aktivnosti Društva je kviz "Geografski diktat" na kojem svi zainteresovani, a pre svega đaci, mogu da provere svoje znanje o ruskoj geografiji i društvu. U Srbiji kviz je prvi put održan krajem 2019. prvi put organizovan nacionalni test „Geografski diktat“, Najbolji su nagrađeni putovanjem u Rusiju.
O tome koliko je za Rusiju važno poznavanje sopstvene zemlje govori činjenica da ovom takmičenju uvek prisustvuje i predsednik Društva, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe dolazi na kviz da bi proverio svoje znanje o Rusiji.
Od kada je osnovano, na čelu Društva su uvek najuglednije ličnosti iz sveta politike, predsednik Saveta trenutno je Vladimir Putin, a Milinčić kaže da pojedinci u Srbiji shvataju koliko je rad ovog udruženja važan. Od početka su imali podršku tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, a na čelu Saveta srpskog Društva je ministar Dušan Bajatović, koji je takođe nagrađen Puškinovom medaljom. Naš sagovornik smatra da od ruske strane treba da učimo.
Izdavačka delatnost
Korona virus je ove godine zaustavio razmenu studenata, ipak, gotovo stotinu dana članovi Društva proveli su u prirodi, a Centar se ozbiljno posvetio izdavačkoj delatnosti, istraživanja pretočio u pisanu reč. "Rusko kulturno nasleđe u Srbiji", "Istorija bratske ljubavi dva naroda", "Ruski profesori na Beogradskom univerzitetu", samo su neki od naslova.
"Krenuli smo od srpske verzije publikacije "Rusko kulturno nasleđe u Srbiji", obrađeno je 220 pojmova. Onda su nas kolege iz Rusije pitale postoji li ruska verzija knjige, nažalost, nismo je imali. Sada je tu, pre desetak dana počeli smo da delimo deo tog tiraža na ruskom. Pozvani smo da predstavimo publikaciju na Sajmu knjiga u Moskvi krajem marta. Srbija neće imati zvanične izlagače, na Sajmu učestvuje 30 zemalja, a mi smo pozvani kao specijalni gosti", ističe Milinčić.
Dodaje da je Centar u saradnji sa NIS-om izdao i udžbenik ruskog jezika za odrasle, ceo tiraž, tri i po hiljade primeraka biće podeljen besplatno.
Lepote Rusije na Balkanu
Najlepše fotografije Rusije, upravo zahvaljujući Centru, do sada su videli ljudi u 44 grada širom Balkana, dve izložbe su i aktuelne, u Sremskoj Mitrovici i Čačku. Na konkurs se prijavi 100 hiljada fotografa sa 220 hiljada radova. pobednika bira i publika, a u stručnom žiriju su ugledne ličnosti iz sveta umetnosti, između ostalih reditelji Emir Kusturica i Oliver Stoun.
"Ako Rusi imaju konkurs "Rusija, najlepša zemlja na svetu", zašto takav konkurs po tom šablonu mi ne bi razvili u Srbiji, imamo šta da pokažemo. Ako oni prave diktat "Šta znaš o Rusiji", mogli bi smo da imamo naš "Šta znamo o Srbiji". Verujte, iz godine u godinu to ima svoj efekat, ima opravdanje, zajedno učimo sa našim studentima i mladim ljudima iz Rusije. Zajedno otkrivamo, isti prostor gledamo drugim očima", kaže Milinčić.
Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji postao je ugledni poligon za sijaset drugih centara, između ostalog u Kanadi, Novom Zelandu, Australiji, Kini.