„Naš scenario se sada uslovno može okarakterisati kao 'loš mir je bolji od dobrog rata' i mi po njemu radimo“, rekao je Kuleba televiziji „Prjamoj“, odgovarajući na pitanje u čemu se sastoje pet scenarija Kijeva za Donbas i koji je najrelevantniji za primenu.
Prema rečima ministra, na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine odlučeno je da se analizira pet scenarija za razvoj situacije u Donbasu i njihova usklađenost sa trenutnom situacijom u regionu.
Kuleba je rekao da bi Kijev trebalo da maksimalno iskoristi minski pregovarački proces za rešavanje situacije u Donbasu.
Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine je 19. februara razgovarao o pogoršanju bezbednosne situacije u Donbasu, donete su odluke poverljive prirode. Posle sastanka, sekretar SNBO-a Aleksej Danilov rekao je da je doneta odluka o reviziji pet scenarija za Donbas.
Podsetimo, Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim. Prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija, oko 13.000 ljudi postali su žrtve sukoba.
Minski sporazumi
U Minsku je 12. februara 2015. godine održani pregovori lidera država „normandijske četvorke“. Minski sporazumi za rešavanje situacije na istoku Ukrajine predviđaju prekid vatre, povlačenje teškog naoružanja sa kontakt linije i ustavnu reformu čiji bi ključni elementi trebalo da budu decentralizacija i usvajanje zakona o posebnom statusu Donbasa.
Plan još uvek nije ispunjen, jer ukrajinski političari neprekidno odlažu njegovu primenu i čak izjavljuju da on ima samo savetodavan karakter, a ne i obavezujući. Ruski stav je da ne postoje alternative Minskim sporazumima.
Pročitajte još:
