Mnogi nisu verovali u ovaj tim. U srpski fudbal. „Zvezda protiv jačih ne može ništa bez navijača“, često se čulo otkad je korona ispraznila stadione. Nema motiva, nema onoga što može da izvuče „120 odsto“ iz igrača kako bi se došlo makar do časnog poraza.
I sve je to imalo pokriće. Tačno je da su Delije 12. igrač Crvene zvezde kada igra na prepunoj Marakani. Tačno je da se svim protivničkim igračima, bez obzira na klub, odseku noge čim kroče kroz legendarni tunel. Pamte to mnoge generacije fudbalera. Poslednji dobar primer je ekipa Liverpula, predvođena Jirgenom Klopom, u tom trenutku možda najboljim trenerom u Evropi, koja je ispraćena iz Beograda sa 2:0, golovima Milana Pavkova.
Brujali su tada engleski mediji kako je njihov slavni klub „sahranio“ igrač koji na tržištu vredi svega 300.000 evra.
Sinoć, u sjajnoj utakmici, kad nije bilo navijača, kada huk sa tribina igračima nije mogao da pumpa adrenalin, kada se nije mogao sa strane vršiti pritisak na sudije, ponovo je dokazano da ne igraju imena, ne igraju milioni kojima su plaćeni igrači, već vera u sebe, veliko znanje i veliko srce.
Mlaka uvertira
U normalnim uslovima, o ovom meču bi se pričalo danima, pravila bi se uzavrela atmosfera, sport bi pratili i oni koji to obično ne rade... Ovoga puta, sve je bilo mlako. Čak ni iskreni ljubitelji fudbala i Crvene zvezde nisu imali posebna očekivanja. Ako su i imali neki stav, bio je: Ma, samo da ne izgubimo sa „petardom“. Ovoga puta je sve bitno prepušteno terenu. A na terenu se i desilo ono o čemu će se tek pričati.
Iako je javnost sumnjala u bilo kakav dobar rezultat, iako je premoćni Milan bio apsolutni favorit, to kao da nije doticalo Dejana Stankovića. Imao je kadrovskih problema – najbolji igrač Aleksandar Katai je dugo van stroja, nova pojačanja Bakajoko i Falko, nisu dovoljno uklopljeni u tim – ali ono što je takođe imao trener Zvezde je – vera. Vera da se može protiv boljih, jačih i bržih. I da se mogu napasti.
Hrabro srce Dejana Stankovića
Nije odustao od svoje taktike koju je često praktikovao, posebno u evropskim utakmicama. Rešio je da pokuša da zatrese mrežu Milana, ne da se brani. Video je način da iznenadi favorita. I tu veru preneo je na ceo tim. Crvena zvezda je sinoć delovala kao najbolji predstavnik srpskog fudbala. I oni najkritičniji mogu da budu zadovoljni svime što su videli u 90 minuta meča.
A videli su otvorenu borbu, bez kalkulisanja. Mnogo trčanja, požrtvovanja, ogromnu želju. Videli su fantastičnog Mirka Ivanića u punom sjaju. Kreativnog, hrabrog, drskog i mudrog. Degeneka, Rodića, Kangu, koji su u svakom trenutku tražili loptu, otkrivali se, kao da je meč tek počeo. Videli su Falčinelija, koji gine za dres svog kluba kao da je ponikao u njemu. Videli su da Zvezda igra fudbal protiv velikog Milana!
A kad je tako, ni maleri ne mogu ništa. Ni autogol, ni nehotični penal maleroznog Pankova, ni prestrogo dosuđeni crveni karton ne mogu da te „poseku“.
I tada, još jednom, Stanković pokazuje svoje hrabro srce. Iako sa igračem manje, ubacuje u igru Milana Pavkova, Falka i Bakajaka. Želi gol, želi bod, rizikuje i teži poraz. Ali poraz kao da u tim trenucima nije bio opcija za stratega crveno-belih. Ni na jednom delu terena se nije videlo da italijanski tim ima igrača više. Napadala je Zvezda u talasima. Vršila presing, često su i štoperi Miloš Degenek i Radovan Pankov bili u zoni šuta. A onda, kada izvučeš iz sebe sve što znaš, sve što možeš, kada daš poslednji atom snage za svoj cilj, onda i onaj gore kaže: „Može!“
I to kad nema više vremena. U poslednjem pokušaju, u sudijskoj nadoknadi.
Milan Pavkov – Zvezdin „otpisani“ junak
Opet u jednoj evropskoj utakmici u junaka izrasta Milan Pavkov. Posle tog ludog meča protiv Liverpula, pre dve godine, maltene zaboravljenog, vezanog za klupu... Otpisanog.
Jedan nebeski skok kod prve stative posle kornera, trzaj glavom i... Dug let lopte, parabola koja je ostavila sjajnog Dunarumu prikovanog za zemlju, završava u mreži Milana za velikih 2:2. Za ogromnu radost svih kojima su crveno-bele boje u srcu. I za sve ljubitelje fudbala u Srbiji koji su ga sahranjivali.
Za nadu. Za buđenje navijača. Za dokaz da korona nije ubila sport. I za žal što 50.000 ljudi nije sve to gledalo uživo. Da jeste, možda bi i slavni Milan prošao kao Liverpul. Ne bi bilo nezasluženo!
► Eh, da je bilo pakla Marakane... /foto, video/
► Stanković: Žao mi je što nije bilo 60.000 ljudi
► Sve na jednom mestu: Dvomeč Zvezde i Milana u 1/16 finala Lige Evrope
