Upravo uveden u tron, 46 patrijarh, a 57 poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC), Porfirije će uz nesporan kontinuitet kada su u pitanju religijski i identitetski izvorni principi, uneti novu energiju i spremnost na dijalog o pitanjima koja nas decenijama more kao društvo, ocena je Ristića.
Komentarišući pristupnu besedu novog patrijarha, ovaj istoričar koji se posebno bavi odnosom svetovnih i duhovnih vlasti, za Sputnjik kaže da je ona teološki veoma utemeljena i sa druge strane izuzetno hrabra u pojedinim svojim stavovima.
I svevremen i savremen stav patrijarha Porfirija
„On je ukazao da je spreman na dijalog, što unutar crkve, što unutar našeg društva i našeg naroda, ukazao je na tradicionalne boljke od kojih patimo, od kojih je jedna od najvažnijih nejedinstvo. Pokazao je spremnost da zajedno sa svojom braćom arhijerejima i sa svim pripadnicima srpskog naroda radi na zalečenju tih rana nejedinstva u crkvenom, društvenom i političkom smislu“, ističe naš sagovornik.
Po oceni Ristića, u ličnosti patrijarha Porfirija dobili smo ne samo velikog molitvenika i izuzetnog teologa, nego vrhunskog intelektualca i ličnost koja je u pristupnoj besedi ukazala na najvažnije izazove pred kojima se nalazimo kao parvoslavni hrišćani, kao pripadnici srpskog naroda i kao građani Srbije.
„Jasno je distancirao Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) od politike i naglasio da SPC ne treba da se bavi politikom, kao što ni politika ne treba da se bavi SPC. Takođe je ukazao na to da SPC ne treba da rešava društvene probleme, ali da treba da učestvuje u njihovom rešavanju, da treba da bude tačka susretanja“, ocenio je Ristić.
Za njega je potpuno razumljivo i očekivano što će patrijarh Porfirije, kako je rekao u besedi, prve molitve uvek uputiti stradalnom srpskom narodu na Kosovu i Methiji.
Jasno je šta je za nas Kosovo i Metohija
Decenijama Srbi i srpske svetinje i bogomolje stradaju na tlu naše južne pokrajine, a na karju krajeva on je duhovni poglavar SPC čije je sedište upravo u manastiru svete Patrijaršije u Peći. Isto tako je razumljiv i poziv na rešenje tog gordijevog čvora koji su mnogi zapetljavali, bez želje da se raspetlja na miran, dostojanstven način koji bi omogućio trajan mir na KiM, a ne samo privremeno primirje koje traje od 1999. godine, kaže Ristić.
Patrijarh, međutim, nije ostavio nikakvu dilemu po pitanju toga šta nama znači Kosovo i Metohija.
„U duhu poglavara SPC patrijarh je sasvim ispravno ukazao da Kosovo nije mit, već temeljni deo našeg nacionalnog identiteta, dakle mnogo više od mita i da kada se bavimo Kosovom i Metohijom da se ne bavimo imaginacijom, već istorijskom i sadašnjom stvarnošću i težimo miru u budućnosti“, kaže on.
Beseda upućena ljudima
Ristić posebno važnim smatra to što patrijarh Porfirije svoju pristupnu besedu nije uputio samo vernicima SPC, odnosno pravoslavnim hrišćanima, već svim ljudima, jer u ljudima prvo treba da vidimo ljudska bića u punom smislu te reči, pa tek onda ono što nas identitetski čini pripadnicima srpskog ili nekog drugog naroda, hrišćanima, ili vernicima neke druge religije.
Na pitanje u kom pravcu će novi patrijarh usmeravati brod SPC, s obzirom na to da je u besedi napomenuo da treba da hodimo stopama mudrosti patrijarha Germana, stopama svetosti patrijarha Pavla i stopama velikog podvižništva mirotvorca, prethodnog patrijarha Irineja, Ristić podseća da je patrijarh Porfirije ličnost koja je relativno mlada po crkvenim standardima.
Energija najmlađeg patrijarha
Ima svega 59 godina i trenutno je najmlađi predstojatelj jedne pomesne pravoslavne crkve na čitavom hrišćanskom istoku. Potpuno je, kaže, razumljivo što se pozvao na svoje velike prethodnike, na njihovu delatnost i podvige, ukazujući u kom pravcu vidi delovanje SPC u narednim godinama. Ipak dodaje da treba sačekati i videti na koji način će političke, društvene i druge okolnosti uticati na mogućnost delovanja našeg patrijarha, na davanje pravog, punog odgovora čitave Crkve i našeg naroda, zajedno sa našom državom, na sve izazove sa kojima se susrećemo.
„Ukoliko očekujemo klasičan, banalni kontinuitet toga svakako neće biti i nema potrebe da bude nekog rutinskog kontinuiteta. Postoji kontinuitet u izvornim principima, što religijskim, što identitetskim koji su nerazrušivi, koji se ne dovode u pitanje. Ali takođe postoji i potreba da se unese jedna nova energija, spremnost za dijalog, razgovor, za hrabro otvaranje određenih tema i hrabro postavljanje određenih pitanja, odnosno pokušaja da se daju odgovori na neka pitanja koja more naše društvo, narod i državu godinama i decenijama“, rekao je Ristić za Sputnjik.
