Oni su sigurni da se pitanje o odnosima Rusije i Zapada neće razmatrati na konstruktivan i pragmatičan način, već da će biti usmereno na satanizaciju Rusije i pitanja „obuzdavanja“ Rusije i njene „izolacije“.
„Pošto Marsovci još nisu sleteli na Zemlju, stoga glavni neprijatelj ostaje Rusija, a jedna od glavnih tema biće jačanje istočnog bloka NATO-a. Podsetiću na njihov program raspoređivanja trupa tj. koncept borbene gotovosti „4 do 30“. To predviđa različite vidove evropskih snaga za brzo reagovanje, 30 eskadrila, 30 ratnih brodova, 30 bataljona taktičkih grupa, koji moraju biti u roku od 30 dana dovedeni u punu borbenu gotovost. To su dežurne snage za brzo reagovanje protiv Rusije. Program je najavljen 2015. godine i trebalo je da bude sproveden 2020. godine. Mislim da će o tome biti reči na ovoj konferenciji“, kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Viktor Murahovski.
Konsolidacija transatlantskih redova
Jedna od glavnih tema ove bezbednosne konferencije biće i takozvana obnova transatlantskih odnosa, posebno nakon što je zamenik šefa Minhenske konferencije o bezbednosti Boris Ruge izjavio da je Donald Tramp pokvario odnose između Vašingtona i Evrope.
Tramp je kritikovao evropske NATO saveznike što odbijaju da povećaju vojne troškove, a najozbiljnija neslaganja nastala su sa Berlinom, koji je, između ostalog, odbio da se povinuje njegovom zahtevu i povuče iz projekta „Severni tok 2“. Da bi kaznio Nemce Tramp je naredio da se broj američkog kontingenta u Nemačkoj smanji za više od polovine – na 25 hiljada ljudi. Po Trampovom mišljenju, Nemačka „plaća Rusiji milijarde dolara za energente“, dok je SAD i dalje štite od Moskve.
Prvobitno su demokrate kritikovale plan delimičnog povlačenja trupa iz Nemačke, a potom su letos najavile da će Trampovu odluku razmotriti nova administracija ako pobedi demokratski kandidat.
Zbog toga, evropske zemlje Minhensku konferenciju vide kao jedan od načina uspostavljanja dijaloga sa Bajdenom, koji još nije preduzeo sveobuhvatne mere ka zbližavanju sa Evropom.
„Sjedinjene Države će i dalje pritiskati evropske članice NATO-a, tražeći solidarnost, pre svega u finansijskom smislu. Treba se setiti zahteva američkog rukovodstva i NATO-a da svaka zemlja treba da potroši najmanje dva odsto svog BDP-a u vojne svrhe, a nisu svi disciplinovani u tome. Na primer, Nemačka to ne ispunjava. Oni će i dalje zahtevati…“, kaže Murahovski.
Ekspert ističe da će SAD pokušati da konsoliduju redove među saveznicima, kako neko ne bi ispao iz stoja, s obzirom da pojedine zemlje članice NATO-a, poput Turske, nabavljaju rusko oružje, a Grčka takođe koristi ruske sisteme PVO. Pored toga, neke zemlje napominju da Rusiju ne doživljavaju kao neprijatelja.
Rusofobni stavovi
„Kina je pre virtuelna nego stvarna pretnja Evropi, kako oni to vide. Kina nema Kalinjingradsku oblast, a ni Krim. Stoga je, naravno, fokus na Rusiji. I o ovim temama će se još jednom razgovarati, diskutovati, polemisati“, kaže Murahovski.
Zbog pandemije virusa korona Minhenska konferencija će biti održana u onlajn-režimu, a kako se očekuje nastupiće američki predsednik Džo Bajden, nemačka kancelarka Angela Merkel, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i drugi, ali ne i ruski predsednik Vladimir Putin. U tom kontekstu, analitičari ocenjuju da minhenski format poslednjih godina naginje ka jednostranoj oceni međunarodnih problema.
„Što se tiče učesnika, postoji velika zastupljenost lidera evropskih zemalja NATO-a, ali tu neće biti njihovih navodnih neprijatelja. Kada to kažem, mislim na visoke predstavnike Rusije, Kine, Irana i drugih zemalja, koji oni su u svojim programskim dokumentima predstavljaju kao pretnju NATO-u. Mala je verovatnoća da će razgovarati o merama bezbednosti u opštem smislu, jer se ta pitanja ne rešavaju u okviru Evrope, NATO-a i Minhenske konferencije. Naš predsednik Vladimir Putin je ranije predlagao održavanje sastanka lidera pet stalnih članica Saveta bezbednosti, nuklearnih sila, kako bi se razgovaralo o bezbednosnim pitanjima, ali do sada ta inicijativa nije realizovana, iako bi to bio mnogo korisniji događaj u sferi jačanja bezbednosti i praktičniji od Minhenske konferencije“, kaže Murahovski.
Murahovski smatra da nema nikakvog smisla učestvovati na toj konferenciji, s obzirom na to da njeni učesnici nisu spremni da saslušaju svoje oponente.
„Smatraju se izuzetnim, a drugi treba da slede njihove diktate“, naglasio je ekspert.
Murahovski podseća i na Putinov istorijski govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine, kada je ruski predsednik dao dijagnozu svetskom poretku i označio povratak Rusije kao sile u međunarodnu arenu.
Ruski predsednik je tada žestoko kritikovao model jednopolarnog sveta, jasno je stavio do znanja da neće biti poslušnik gazdama u Vašingtonu, osudio je širenje NATO-a na Istok i rešavanje sukoba uz primenu sile.
Mnogi smatraju da je njegova „Minhenska reč“ bila i vizionarska. On je ukazao na slabosti zapadnog političkog sistema i sistema zapadnih vrednosti.
Murahovski napominje da je taj govor snažno odjeknuo u NATO zemljama i na društvenim mrežama. Međutim, umesto da se zamisle nad tim rečima, zapadni lideri su otpočeli satanizaciju Rusije i Putina.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao da Putin ove godine neće učestvovati na tom forumu, ali je naglasio da sa ruske strane nema nikakvog bojkota Minhenske bezbednosne konferencije.
Pročitajte i:
- Nova zvanična NATO strategija: Agresivne namere protiv Rusije i Kine zarad globalističkih interesa
- Odbrojavanje do velikog obračuna: Zašto su Rusija i Kina odlučile da uzvrate Zapadu? /video/
- Amerika bi da popravi odnose sa saveznicima: Prepreka Kina i „Severni tok 2“
Pogledajte i emisiju „Moj pogled na Rusiju“ Ljubinke Milinčić: Šta ako Rusija kaže — dosta!
