Rade Šerbedžija: Toliko smo ga svi voleli
„Toliko smo ga svi voleli. Mogu samo da kažem da osim te božanstvene muzike, sa divljenjem ću se sećati jednog užasno hrabrog čoveka koji u najtežim vremenima nije pognuo glavu već je rekao svoje mišljenje. Rekao je šta misli o nacionalizmima, rekao je šta misli o autokratama, o vođama koji su gurnuli narode u ratove. Bio je hrabar, bio je čovek, bio je veličanstven“, rekao je u kratkom razgovoru za Sputnjik Balaševićev prijatelj i kolega Rade Šerbedžija.
Iako se dugo nisu sreli, Šerbedžija se seća svakog koncerta koji je imao u Beogradu i Novom Sadu, na kojem bi se Balašević iznenada pojavio, otpevao nekoliko pesama i otišao. Sarađivali su i na filmu „Rani mraz“ u kojem je Šerbedžija tumačio Vasu Ladačkog.
Pero Zubac: Balašević je bio pre svega pesnik
„Đorđe Balašević je bio pre svega pesnik, tek onda kompozitor i pevač. Njegove pesme nalaze se u svakoj antologiji koju sam radio. Kako je on samo umeo da pronađe rime, kako je sve to kod njega bilo jednostavno. Kao kad kaže: 'Svega ću ostati željan / Kao usana Bube Erdeljan'“, kaže u razgovoru za Sputnjik pesnik Pero Zubac.
Upravo je Pero Zubac napisao predgovor za Balaševićevu prvu knjigu pesama, koju je objavio Mika Antić.
„Sećaću ga se kao divnog dečaka. Poznavao sam njegovog oca Jovu, bio je sjajan čovek, društven, popularan. Onda sam jednom s Jovanom otišao kod njega kući. Stanovali su kod stanice na trećem spratu i tada sam prvi put upoznao Đorđa kao dečaka. Đorđe će za mene uvek ostati dečak“, kaže ugledni pesnik.
Pero Zubac i Mika Antić često su bili gosti na Balaševićevim koncertima u Sava centru u Beogradu i Dvorani „Lisinski“ u Zagrebu.
„Sećam se, posle koncerta u 'Lisinskom', otišli smo u stan Vlade Kalembera. Oni su bili dobri prijatelji. Vlada nas je divno dočekao i Bilja Krstić je bila sa nama. Sedeli smo i pričali do jutra. Voleo je on nas, voleli smo mi njega“, seća se Pero Zubac.
Računajte na nas
Balašević je 1978. snimio pesmu „Računajte na nas“, koja je bila nezvanična himna Titove omladine, koja je starijoj generaciji slala poruku da će mladi slediti njihov put. Nakon smrti Josipa Broza Balašević je objavio i pesmu „Tri puta sam video Tita“, ali je njegov mladalački zanos kasnije prešao u razočaranje i rezignaciju.
„Prvi put sam ga predstavio predsedniku Titu da otpeva 'Računajte na nas'. Vodio sam ga u Karađorđevo kad god sam imao priliku“, kaže Pero Zubac.
Maestralni prikaz vojvođanskog duha
Balašević je, kako ističe Pero Zubac, maestralno predstavljao duh Vojvodine, kao, na primer u „Priči o Vasi Ladačkom“.
„Imao je osećaj za paore, za prostor, grad, što je pokazao u pesmi 'Odlazi cirkus'. Umeo je sve, postigao je mnogo. Svaki ljudski život je nenadoknadiv, ali to što je bio Đorđe Balašević znam da će se teško ponoviti“, s tugom konstatuje Pero Zubac.
Voljen širom bivše Jugoslavije
Đorđe Balašević preminuo je danas u 67. godini. Pre tri dana poznati kantautor primljen je na Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Imao je kovid-19 i bio je u lošem stanju koje se danas dodatno pogoršalo usled ranijih hroničnih zdravstvenih problema.
Balašević je rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Bio je član grupa „Žetva“ i „Rani mraz“, a 1982. je započeo solo karijeru tokom koje je postao jedan od najpopularnijih kantautora u zemljama bivše Jugoslavije.
„Priča o Vasi Ladačkom“, „Neki novi klinci“, „Boža zvani Pub“, „D-mol“, „Jesen stiže, dunjo moja“, „Nevernik“, „Divlji badem“, „Ringišpil“... Pored brojnih stihova i pesama, pamtićemo ga i po ulozi berberina Šace u televizijskoj seriji „Pop Ćira i pop Spira“, po legendarnim koncertima kojima je punio beogradski Sava centar, po bistrom umu i maestralnom humoru.
Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, Balašević je pisao kolumne u Radio-TV reviji, u kojima je pravio veoma oštre i kritičke osvrte na aktuelna, pretežno politička zbivanja u zemlji.
Krajem 1993. godine snimio je album „Jedan od onih života“ koji je bio inspirisan ratnim tragedijama. U to vreme održavao je koncerte na kojima je iznosio vrlo oštre opaske na račun režima Slobodana Miloševića.
Dvehiljadite godine objavio je album „Devedesete“, kojim je osudio jedno izgubljeno vreme, a na kojem se posebno izdvojila pesma „Živeti slobodno“.
Godinu dana kasnije objavio je album „Dnevnik starog momka“, koji je posvetio supruzi Oliveri. Svaka od 12 pesama na tom albumu nosi naziv jednog ženskog imena, a kombinacijom početnih slova tih imena dobija se rečenica „Olja je najbolja“. Za sobom je ostavio ćerke Jovanu i Jelenu i sina Aleksu.
