Pablo Asel (pravo ime repera je Pablo Rivadulja) osuđen je za zločine povezane sa veličanjem terorizma, vređanjem krune i državnih institucija. Pored zatvorske kazne, reper je osuđen na šest godina suspenzije i novčanu kaznu od 30.000 evra.
Muzičar je prvi put osuđen 2014. godine zbog propagande terorizma u pesmama i na društvenim mrežama, ali zbog s obzirom da ranije nije osuđivan, kazna od dve godine zatvora nije izvršena.
„Oni koji vuku konce zaslužuju hiljade kilograma amonala“, jedan je od primera dotičnih tekstova.
Asel je 2016. godine osuđen na šest meseci zatvora zbog napada i vređanja novinara „TV3“. Novinaru je morao da plati odštetu u iznosu od 12.150 evra.
Konačno, 2018. godine ponovo je osuđen za zločine povezane sa propagiranjem terorizma i vređanjem krune i ovu odluku potvrdio je Vrhovni sud 2020. godine.
Ovog puta umetnik nije mogao da izbegne zatvor, jer su na njegovu kriminalnu prošlost dodata i 64 tvita, objavljena na njegovom nalogu, i pesma na njegovom Jutjub kanalu pod nazivom „Huan Karlos luda“ (Juan Carlos el Bobón, u pitanju je igra reči: Borbon-Burbon, kraljevska porodica Španije, a bobón znači budala, blesa). U svojoj pesmi, reper naziva kralja „Frankovim naslednikom“ (diktator je zaveštao predaju vlasti svrgnutoj kraljevskoj kući nakon njegove smrti). U tvitovima Pablo Asel piše da je „kraljevska porodica parazit“, naziva monarhiju „fašističkom“ i navodi da „Nacionalna policija muči čak i pred kamerama“.
Hapšenje španskog izvođača izazvalo je talas protesta koji je prerastao u nerede i sukobe sa policijom u nekoliko gradova, uključujući i u Barseloni.
La #Policia ha detenido a algunos manifestantes en las #protestas de #Madrid que pedían #LibertadPabloHasel y #Libertadexpresion. El servicio de @EmergenciasMad ha atendido a varios heridos. pic.twitter.com/qByrzVUsJc
— Sputnik Reporteros (@Sputnik_Report) February 17, 2021
U intervjuu za španski Sputnjik, advokat i stručnjak za pravna pitanja Karlos Martinez objasnio je da je hapšenje Pabla Asela bilo legalno. Upravo oko zakonitosti hapšenja muzičara vode se debate u španskom društvu.
Prema rečima stručnjaka, hapšenje je u skladu sa španskim krivičnim zakonom iz 1995. godine, koji je uveo član u vezi sa vređanjem kraljevske porodice. A tokom reforme Krivičnog zakonika 2015. godine, dodatno su pooštreni članovi o zločinima u vezi sa propagandom terorizma.
„Svaki zločin vezan za slobodu izražavanja mora biti ukinut“, smatra Martinez. „Uključujući i zločine koji se odnose na krajnje desničarska mišljenja. Sloboda izražavanja ne može biti ograničena ni za koga“.
Martinez je podsetio da Ustav Španije „garantuje svima slobodu izražavanja i širenja svojih misli i mišljenja; da obaveštava i prima istinite i nepristrasne informacije“.
Madrid protagoniza una manifestación contra la detención del rapero #pablohasel #PabloHaselLlibertat pic.twitter.com/yhjeV2v0wK
— Sputnik Reporteros (@Sputnik_Report) February 17, 2021
Martinez je naglasio da je „Ustav iznad zakona“ i da „zločin povezan sa slobodom govora nikome nije naneo trenutnu ili ozbiljnu štetu“.
Prema rečima stručnjaka, potrebno je reformisati španski krivični zakonik i hitno izmeniti takozvani „zakon o ućutkivanju“, koji je na snagu stupio 2015. godine zajedno sa reformom Krivičnog zakonika. On uključuje administrativne prekršaje i predviđa novčane kazne u rasponu od 100 do 600.000 evra. Neka kršenja koja se smatraju vrlo ozbiljnim uključuju učešće u neodobrenim demonstracijama koje mogu predstavljati opasnost za druge učesnike, ili širenje neodobrenih slika ili podataka snaga državne bezbednosti.
Zakon o ućutkivanju je od početka bio kontroverzan i oštro su ga kritikovale mnoge ga organizacije za zaštitu građanskih prava i osnovne slobode, jer smatraju da je njegova formulacija nejasna, objasnila je advokat Laura Medina.
Osim toga, Zakon o civilnoj bezbednosti predviđa ono što advokati nazivaju „pretpostavkom istinitosti snaga državne bezbednosti“.
„Reč agenta dovoljan je dokaz da se građanin kazni, a samim tim je i faktor sigurnosti za samoodbranu minimalna“, kaže Medina.
Prema mišljenju profesora za međunarodne odnose na Papskom univerzitetu u Madridu Havijera Hila, slučaj Asel ponavlja potrebu da se definiše „šta je sloboda govora, gde postoje ograničenja i pravo na izražavanje bilo kog mišljenja, kao i šta se može ili treba smatrati kao propagandu terorizma ili vređanje institucija“, objasnio je profesor.
"Los Borbones son unos ladrones", cantan los manifestantes de #Madrid que protestan por la #detención de #PabloHasel, condenado por enaltecimiento del #terrorismo e injurias a la #corona.#LibertadPabloHasel #LibertadDeExpresion pic.twitter.com/YIft0O4068
— Sputnik Reporteros (@Sputnik_Report) February 17, 2021
„U Španiji nismo ništa bolji ili lošiji od drugih zemalja. Postavljanje granica je težak deo i one bi trebalo da budu tamo gde određena društvena grupa može biti teško pogođena. Ali ta ograničenja mora odrediti pravosuđe“, dodao je on.
Stručnjaci sa kojima je razgovarao Sputnjik Mundo ističu da se pod izgovorom slobode izražavanja ne može delovati nekažnjeno, opravdavajući apsolutno svako ponašanje. Prema njihovom mišljenju, neophodno je uzimati u obzir javnost lica koja promoviše određene ideje, broj njegovih pratilaca na društvenim mrežama, kao i da li njegove izjave mogu da prisile treća lica na nasilne radnje ili neko drugo krivično delo.
U međuvremenu, španske vlasti nameravaju da smanje kazne za zločine povezane sa samoizražavanjem. Špansko Ministarstvo pravde objavilo je 8. februara saopštenje u kojem se najavljuje da će zločini povezani sa „zloupotrebom slobode izražavanja biti preispitani tako da samo ponašanje koje je jasno povezano sa ugrožavanjem javnog poretka ili provociranjem bilo kakvog nasilnog ponašanja bude kažnjeno merama obuzdavanja, ali ne i kaznom zatvora“. Verbalno vređanje počinjeno u umetničkom, kulturnom ili intelektualnom kontekstu bi u tom slučaju ostalo „van okvira krivične kazne“.
