Ovako penzionisani general-major Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, gleda na novu strategiju „NATO-2030“ o kojoj se razgovaralo na dvodnevnoj video-konferenciji ministara odbrane NATO-a. Kako je naveo generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, strateški koncept Alijanse iz 2010. godine treba da se ažurira jer se situacija promenila – ona ne uzima u obzir uspon Kine i pogoršanje odnosa sa Rusijom.
Nova NATO strategija, stari neprijatelji
Na pitanje šta konkretno podrazumeva Stoltenbergova inicijativa o aktivnostima NATO-a u narednih deset godina, imajući u vidu da su takozvani neprijatelji Alijanse – Rusija, Kina i Iran, zapravo stari, Kovač kaže da su nakon pobede Bajdena svi postali uvereni da će ojačati savez evroatlantskog prostora, a prvenstveno da će se resetovati odnosi između EU i SAD, čime će jačati i NATO kao organizacija koja treba da ispunjava globalističke ciljeve Bajdenove administracije kako u Evropi, tako i u drugim delovima sveta.
„Naravno da se centar pažnje usmerava ka Evropi i uspostavljenoj liniji podele i otud, po njihovom mišljenju, Rusija i jeste glavna pretnja. Kina je, sa druge strane, privredni takmac i u tom kontekstu rival i problem SAD-a i evroatlantskih zemalja. Mislim da će strateški koncept NATO biti usmeren ka daljem jačanju vojnih snaga ka istoku Evrope, duž država koje se graniče sa već uspostavljenom linijom podele. Oni jednostavno više i ne kriju, kao što je to bilo minulih godina, da jačaju te snage u funkciji obuzdavanja takozvane ruske pretnje“, objašnjava Kovač.
Međutim, kako dodaje, problem je u tome što to sada, za razliku od prethodnog perioda, postaje zvanični koncept NATO, sa kojim treba da se saglase svi ministri odbrane država-članica, pa i vlade.
„Sada bi članice saveza, na osnovu drugih strateških dokumenata i planova, preuzimale obaveze koje su do sada bile „ad hok“ obaveze, kroz vojne vežbe i planiranje snaga. Dakle, sada će to dobiti stratešku i doktrinarnu dimenziju i obaveznost učešća kontigenata i snaga u ostvarivanju tih planova. U tom smislu to je nešto mnogo opasnije i može biti uvod u iniciranje nekih lokalnih ratova koji, na žalost, mogu poprimiti i regionalnu dimenziju, jer se sve više i jasnije vidi guranje Evrope i njenih efektiva i članica da budu te koje će u vojnom i svakom drugom bezbednosnom smislu učestvovati u takvim konfliktima“, napominje Kovač.
On upozorava da niko ne zna dokle mogu dovesti takve dimenzije vojne konfrontacije.
„Imamo zamrznute konflikte u Gruziji i Ukrajini, teške odnose baltičkih država prema Ruskoj Federaciji, ostrašćenost Poljske, sve češće pominjanje Pridnjestrovlja... U takvim okolnostima gde god se približavaju vojne efektive duž neke zamišljene linije i provociraju kontakti u vazdušnom prostoru, na moru, pa u krajnjoj liniji i na kopnu, može se lako doći u poziciju izbijanja lokalnih ratova, a vrlo brzo iz toga i u poziciju regionalnog rata“, ukazuje Kovač.
Bajden kao novi Obama
Konstantin Blohin iz Centra za istraživanje problema bezbednosti RAN kaže da je izjava generalnog sekretara NATO namenjena Bajdenovoj administraciji koja je, za razliku od Trampa, više puta govorila da će njen glavni cilj biti poboljšanje evroatlantske solidarnosti i jačanje takozvanog svetskog liberalnog poretka.
„U vreme Trampove administracije odnosi između Evrope i SAD su se pogoršali, a sam Tramp je nekoliko puta rekao da je NATO zastarela organizacija i da je treba napustiti. Sada Stoltenberg kaže da Amerika treba da se vrati staroj misiji, pod čime podrazumeva ne samo da treba da bude saveznik Evrope već i njen finansijer. Jasno je da evropske elite i tradicionalni američki establišment smatraju povratak na staru politiku SAD instrumentom za očuvanje američkih pozicija u svetu i to nije preispitivanje svih ranijih koncepcija američke elite posle Drugog svetskog rata, nego preispitivanje Trampovih vizija“, objašnjava Blohin.
Bajdena pak, dodaje naš sagovornik, shvataju kao novog Obamu koji će sve stvari dovesti na svoje mesto.
„Dakle, jasno je da će Amerika ponovo stavljati akcenat na NATO kao instrument za očuvanje svojih pozicija u Evropi i kao instrument obuzdavanja, pre svega Rusije. Premda pominju i Kinu i Iran, jasno je da je neprijatelj broj jedan za njih Rusija. NATO-u su potrebne finansije, a finansiranje je nemoguće bez pretnji, jer ako ne bude pretnji onda nije jasno za šta je potreban NATO. I ponovo se sve vraća u predtrampovski kolosek“, napominje Blohin.
U osvrtu na to šta NATO može da izvuče iz „moždane smrti“, kako je to svojevremeno rekao francuski predsednik Makron, Blohin kaže da je Zapad podeljen oko mnogih ključnih pitanja i jedini način da se konsoliduje jeste da se NATO objedini oko antiruske politike.
„To se čini putem demonizacije Rusije, informativno-psihološkog pritiska, vojnih vežbi blizu ruskih granica... Sve će to služiti konsolidovanju Alijanse koja treba da se suprotstavi, kako tamo kažu, „totalitarnim ili autoritarnim režimima“ – Rusiji, Kini, Iranu, Severnoj Koreji. Od Rusije će zato praviti još jednu imperiju zla, kao u vreme Hladnog rata“, napominje Blohin.
Kina ili Rusija kao glavna pretnja
Dmitrij Solonjikov, direktor Instituta za savremeni državni razvoj kaže da je u toku nadmetanje da li je „glavna pretnja“ NATO-u Kina ili ipak Rusija.
„I ovde novi šef Pentagona Lojd Ostin nije originalan, ponavlja gotovo doslovno reči Jensa Stoltenberga koji je pre tri dana govorio o „pretnjama“. Ali, on više obraća pažnju na Kinu, smatra da NATO treba da se suprotstavi rastućim ambicijama Kine, stavljajući akcenat na rast njenih vojnih troškova koji su veći nego kod većine zemalja NATO. Ostin pak igra na kartu američkih „strašila“, a Amerikanci u te svrhe tradicionalno i za unutarpolitičke namene više koriste Rusiju. Za njih je to razumljivije i tvrdnja o „strašnoj“ Kini za njih je prazna priča. Oni to ne shvataju, nego samo da s njom trguju i da je to bio njihov glavni ekonomski partner. Zato im nije od koristi da previše demonizuju Kinu“, ukazuje Dmitrij Solonjikov.
O tome šta su planovi NATO-a za narednih deset godina pogledajte u emisiji „Novi Sputnjik poredak“:
