„Sedmorica mladih“ i u Ginisovoj knjizi rekorda
Kao ansambl koji je 33 godine neprekidno svirao zajedno, „Sedmorica mladih“ ušli su u Ginisovu knjigu rekorda, a pored raznovrsnog repertoara i komičarskog talenta, oni su bili jedni od najuticajnijih promotera džeza na ovim prostorima.
„Ako se gleda po broju i dužini nastupa, mislim da smo mi najbolji promoteri džez muzike i u Evropi i kod nas“, kaže za Sputnjik legenda džeza i komičarskog programa, Jova Radovanović.
Prvu postavku ansambla „Sedmorica mladih“ koji je nastao 1959. godine činili su Zoran Zarije Raković na trubi, Ljubiša Milić na trombonu, Vladislav Vasilić na klarinetu, Nebojša Dančević koji je svirao klavir, Milutin Vasović na gitari, Ljubiša Stošić na basu i Branislav Todorović kao bubnjar. Jova Radovanović grupi se pridružio 1963. godine umesto Vladislava Vasilića na klarinetu i ubrzo postao njen zaštitni znak.
„Muzika me je pratila otkad znam za sebe. Džez je nešto sa čime sam počeo i mislim da je džez najbolja osnova za muzičare“, tvrdi Jova Radovanović.
Muzika „Sedmorice mladih“ prvobitno se zasnivala na džezu, diksilendu i afroameričkim spiritualima, da bi vremenom ansambl u repertoar ubacio i druge muzičke žanrove.
„Kada smo počeli da sviramo popularnu muziku, nastavili smo da poštujemo preciznost džeza. Sve što smo svirali imalo je drugačiji prizvuk, određeniji i čvršći, baš zahvaljujući džezu“, navodi čuveni muzičar.
Prvi nastupali u Sovjetskom Savezu nakon Staljinove smrti
Nastupali su širom zapadne Evrope, Sovjetskog Saveza, u Sjedinjenim Državama, a berlinsku „Dojče halu“ punili su sedam puta zaredom. Bili su prva estradna jugoslovenska grupa koje je imala turneju po Sovjetskom Savezu nakon smrti Staljina.
„U Sovjetskom savezu morali smo da opišemo ceo svoj repertoar, a Sovjetska komisija određivala je koje numere smeju da se izvode. Međutim, posle prvog gostovanja, to je sve zbrisano i prepušteno nama, a naravno svaki koncert morao je da ima nekoliko džez numera. Tako su građani Sovjetskog Saveza na jednom koncertu mogli da uživaju u široj muzičkoj lepezi i šou programu“, objašnjava muzičar.
Uprkos cenzuri, „Sedmorica mladih“ u Sovjetskom Savezu proveli su preko tri godine, priredili više od hiljadu koncerata i čak uspeli da snime dva studijska albuma.
„Njima je sve to što smo mi radili bilo interesantno da smo ponekad imali i po tri koncerta dnevno. Svakog dana menjao sam po tri odela, jer već posle prvog koncerta sve na meni bude mokro. Bilo je naporno, ali bilo je lepo“, priznaje on.
Obavezni na svakoj Titovoj zabavi
„Sedmorica mladih“ često su nastupali na zabavama Josipa Broza Tita, bili njegovi gosti, a 1975. godine proglašeni su za jugoslovenske ambasadore kulture.
„Tita smo osvojili onim što smo radili. Jednom smo odsvirali koncert za ljude iz njegove organizacije, a odmah nakon toga usledio je poziv da gostujemo na Titovom brodu ’Galeb’ gde smo nastupali za vojsku i Titove oficire“, seća se Radovanović.
Prema njegovim rečima, Tito nije priredio zabavu na kojoj „Sedmorica mladih“ nisu nastupali.
„Tito i Jovanka plesali su uz našu muziku sa velikim zadovoljstvom“, svedoči Radovanović i dodaje da je na Titovim zabavama ansambl upoznao brojne visoke zvanice, atašee i državnike velikih zemalja.
„Sedam plus sedam“ najgledaniji TV serijal Jugoslavije
Tokom svoje dugogodišnje karijere, ansambl je snimio 30 singl ploča i više od 10 LP ploča, a pored muzike, istakli su se i kao zabavljači.
„Improvizaciju i zabavu sam nosio u sebi i onog trenutka kada sam došao u ansambl što je bilo 1963. godine nisam naišao na odobrenje u početku, ali kasnije su ljudi primetili moju želju da se i na taj način dokažemo. Onda smo počeli da razmišljamo o šou programu, a ljudi iz televizije su to prepoznali i snimili smo tri TV serijala“, ističe Radovanović.
U TV serijalima „Cirkus sedam mladih“, „Budite uz nas“ i „Sedam plus sedam“ koji se smatra najgledanijim šou programom na prostorima bivše Jugoslavije, „Sedmorica mladih“ ugostili su najveće zvezde tog vremena.
„To je bilo drugačije vreme, kada smo imali prostora da se pripremimo, da razmislimo. Jedan šou program spremali smo 25 dana, a snimali ga 5. Danas je sve sada i odmah“, smatra on.
Džez, to je dijagnoza
Poslednji koncert priredili su 1991. godine u Sarajevu, a zvanično su prestali sa radom 1999. godine. Od devetorice, koji su bili članovi grupe, osim Jove Radovanovića – živi su još bubnjar Nebojša Kunić i trombonista Ljubiša Milić.
Na pitanje šta ovih dana sluša, naš sagovornik odgovara:
„Obavezno slušam džez, jer me opušta. Shvatio sam, džez je dijagnoza. Kad džezer priča normalnom čoveku on ga ne razume. Kada džezer priča džezeru oni razumeju sve, pa čak i kad ne pričaju istim jezikom“.
