Zahteve za status direktne ili indirektne žrtve do sada je podnelo ukupno 18 osoba, od čega su devet Srbi, šest kosovski Albanci, a nacionalnost trojice nije objavljena u Prvom izveštaju ove Služe, u kom se pored ostalog predlažu i zaštitne mere za žrtve.
Za sve kandidate žrtve sprske nacionalnosti Služba je predložila sudiji da im dodeli taj status, kao i za pet kandidata albanske i troje neidentifikovane nacionalnosti, dok je samo za jednog Albanca predložila odbijanje njegovog zahteva, jer se odnosi na događaj iz 1997. godine, a taj period nije obuhvaćeno optužnicom protiv Tačija i ostalih.
Ovaj Albanac tvrdi da su ga 1997. godine upucali pripadnici OVK zbog čega trpi fizičke i mentalne posledice.
Svi pomenuti kandidati za žrtve označeni su pseudonimima - brojevima, kako bi se zaštitio njihov identitet radi bezbednosti.
Pet Srba tvrdi da su bili direktne žrtve OVK, odnosno da su, kako se navodi u izveštaju, bili kidnapovani, mučeni, protivpravno zadržani i da se prema njima nečovečno postupalo u logoru koji se pominje u optužnici u inkriminisanom periodu.
Tvrde da su pretrpeli fizičku, mentalnu i materijalnu štetu kao posledicu ovih zločina.
Četvoro je podnelo Službi dokumentaciju u vezi sa povredama, dok je jedna žrtva podnela i psihijatrijski izveštaj o pretrpljenoj duševnoj povredi.
Još jedan podnosilac zahteva srpske nacionalnosti tvrdi da je direktna žrtva kidnapovanja, mučenja, nezakonitog pritvaranja i okrutnog postupanja od strane pripadnika OVK u logoru na Kosovu u periodu na koji se odnosi optužnica.
Ovaj podnosilac prijave navodi da je pretrpeo fizičku, mentalnu i materijalnu štetu kao posledicu ovih krivičnih dela. Podneo je lekarska uverenja o fizičkoj i mentalnoj povredi i fotografije uništene imovine, kao i dokumente o gubitku zarade kao prateću dokumentaciju za materijalnu štetu, navodi se u izveštaju.
Drugo troje Srba, koji su podneli zahteve za status, navode da su indirektne žrtve OVK. Jednoj ženi su pripadnici OVK oteli muža koji nikada nije pronađen, a dvoje Srba se žalilo zbog otmice, odnosno ubistva očeva.
Troje Albanaca iz iste porodice, tvrde da su indirektne žrtve OVK čiji je suprug, odnosno otac otet i nikada nikada nije pronađen. Još jedan Albanac tvrdi da su mu pripadnici OVK ubili brata, što ga čini indirektnom žrtvom zločina.
Tri podnosioca zahteva, čija nacionalnost nije objavljena, su članovi iste porodice, čiji je muž, odnosno otac bio otet i ubijen od strane OVK.
UNMIK-ova Kancelarija za nestale osobe i forenziku 2010. godine utvrdila je njegov identitet, navodi se u izveštaju. Još jedna kosovska Albanka tvrdi da su joj pripadnici OVK ubili brata, zbog čega je pretrpela mentalne povrede.
Služba za zaštitu žrtava traži od sudije da svim aplikantima odredi dodatne zaštitne mere zbog opravdanog i povećanog rizika za njih i njihove porodice koje žive na Kosovu.
Konkretno, traži da se javnosti nikako ne otkriva bilo koja evidencija koja identifikuje podnosioce, kao i da se u njihovoj identifikaciji isključivo koriste pseudonimi.
„Ove zaštitne mere imaju za cilj da obezbede da se informacije o identitetu kandidata ne dele sa spoljnim svetom“, navodi se u izveštaju službe.
Odluku ko će biti žrtva u postupku doneće sudija za prethodni postupak.
Na njegovu odluku postoji pravo žalbe.
Tači, kao i Jakup Krasnići, Kadri Veselji i Redžep Seljimi terete se za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti širom 40 mesta za u kojima su ljudi neosnovano lišavani slobode, mučeni i ubijani, za koje im preti kazna doživotnog zatvora.
U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada na osobe za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.
Krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena su u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.
Prema navodima optužnice, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima, prenosi Tanjug.
Pročitajte još:
