Srpska pravoslavna crkva dobila je svog 57. poglavara. Za patrijarha je izabran mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije.
Intervju emitovan 2.1. ove godine, prenosimo u celosti.
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije Perić rođen je 1961. u Čurugu. Zamonašen je u manastiru Visoki Dečani kod svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja Bulovića 1985. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. a iste godine tadašnji episkop raško-prizrenski, a potonji patrijarh Pavle, rukopoložio ga je u Manastiru Svete Trojice u Mušutištu u čin jerođakona.
Godine 1990. po blagoslovu episkopa bačkog Irineja Bulovića dolazi u Manastir Svetih Arhangela u Kovilju gde je postavljen za igumana. Od tada se posebno angažuje na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. Za episkopa jeagarskog, vikara Eparhije bačke izabran je 1990. Doktorirao je 2004. na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini, a od 2014. je mitropolit zagrebačko-ljubljanski.
Čovek je čoveku – virus: Kako biti hrišćanin u novoj realnosti
Mitropolit Porfirije kaže da je vreme u kome se nalazimo zaista teško za čitavo čovečanstvo.
„Svako iskušenje, teškoća i problem kroz koji čovek prolazi ako se stavi u kontekst vaskrsenja Hristovog i pobede nad svakim zlom i nevoljom, onda razumemo da je sve prolazno i da možda ima i neki smisao. Ova pandemija je jedna od bolesti koja je snašla čitavu planetu i to nije prvi put, a mislim da neće biti ni poslednji. Svaka bolest koja ima tako široku lepezu, valjalo bi da u nama probudi, u najmanju ruku, solidarnost. Ono što je suština našeg postojanja je da ne možemo jedni bez drugih“, ističe mitropolit Porfirije.
Kad je reč o merama izolacije, mitropolit zagrebačko-ljubljanski kaže da se na kraju sve svodi da smo jedino bezbedni kad smo potpuno sami, a to je dijametralno suprotno onome što je čovek kao biće.
„Kad govorimo o pandemiji, mora da postoji balans između razumne odgovornosti prema drugima i sebi, ali, sa druge strane, ne možemo pristati da bombardovani, najčešće medijski, pretvorimo sebe u do ekstrema ustrašena bića, gde nam, zapravo najveću opasnost predstavlja onaj bez koga ne možemo. Mislim da idemo ka tome, ako se nešto ne promeni, da ono čuveno, čovek je čoveku vuk, pretvorimo u čovek je čoveku virus“, smatra mitropolit Porfirije.
Čovek je postao virus – otrov koji truje sve oko sebe
Mitropolit Porfirije kaže da je čovek „postao jedini virus u tvorevini“, a „virus znači otrov“. Dodaje da je čovek „onaj koji truje sve oko sebe“, „harmoničnu tvorevinu“, odnosno čitav svet.
„Možda smo se mi previše eksploatatorski, osvajački i egoistično postavili u odnosu na prirodu. Priroda postoji da bi nam služila, da bi podsticala sve što je u nama dobro i našu kreativnost, a mi uporno unosimo disharmoniju u nju, onda ona na neki način progovara i može biti da nam se sveti. Tako da bismo mi postigli sklad sa prirodom, da bismo razumeli šta hoće, moramo se malo spustiti u sebe, u tišinu koja u nama postoji. Suviše živimo u buci ovoga sveta i neprestano hrlimo u novu buku, a zapravo, mira niotkuda. I ne može ga biti spolja“, smatra mitropolit Porfirije.
U emisiji „Dok anđeli spavaju“ mitropolit Porfirije govorio je i o svojoj službi u Zagrebu, kakva ga osećanja preplave kad posećuje Jasenovac, o kulturi sećanja i zlopamćenju, šta se očekuje od budućeg patrijarha srpskog i o susretima sa pokojnima patrijarhom Pavlom, mitropolitom Amfilohijem i Vladetom Jerotićem...
