Otkako je cena nafte početkom decembra preskočila psihološku garnicu od 50 dolara za barel, ne zaustavlja se rast, pa pojedini analitičari čak predviđaju da može da dostigne i 100 dolara za barel. Danas je barel nafte tipa "Brent" koštao 64,7 dolara. Rast cena nafte drugu nedelju zaredom podstakla su, pre svega, očekivanja trgovaca da će američki Kongres uskoro usvojiti novi paket fiskalnih podsticaja privredi vredan 1.900 milijardi dolara koji bi doveo do rasta globalne potrošnje.
Previše optimistična predviđanja američkih analitičara
Dve najveće investicione banke Vol strita, „DŽP Morgan čejs" (JPMorgan Chase & Co.) i „Goldman Saks" (Goldman Sachs) su te koje sa povlačenjem pandemije prognoziraju novi „super ciklus“, odnosno da bi prvi put posle prethodnog iz 2014. cena barela „Brent“ nafte bila oko 100 dolara, piše „Fajnenšel tajms“.
Urednica portala „Energija Balkana“, Jelica Putniković za Sputnjik smatra to previše optimističnim scenariom kakav bi u Americi voleli da vide. Ona podseća da je OPEK plus, baš zbog toga da im se ne bi desilo da cene nafte podivljaju, i pre nego što je došlo do koronakrize, napravio dogovor da cenu nafte drže na nivou koji im proizvodnju čini isplativom. Ona objašnjava i zašto su za rast cene Amerikanci posebno zainteresovani.
„Cena za američke porizvođače nafte iz škriljaca je između 50 i 60 dolara. Treba, međutim, imati u vidu da je američka industrija proizvodnje nafte uglavnom iz škriljaca, kao i proizvodnja gasa, u velikoj krizi jer su te firme u prethodnih nekoliko godina imale periode kada cena gotovog proizvoda nije pokrivala troškove proizvodnje. Dizani su krediti, sada su oni došli na naplatu, puno manjih kompanija je zatvoreno. Svim proizvođačima nafte iz škriljaca zapravo preti jedna vrsta bankrotstva“.
Znaćemo već 5. marta
Zato bi, kako ističe naša sagovornica, američkoj privredi i državi odgovaralo da nafta poskupi ne na 80 i 100 nego i na više dolara po barelu. Američke prognoze o novom takozvanom super ciklusu sa skupim barelom koji će možda otići i do 100 dolara njoj, kaže, malo liče na onu priču – što je babi milo to joj se i snilo.
Putniković ukazuje na najnovije prognoze ozbiljnih analitičara koje je preneo Rojters, da će se zemlje proizvođači nafte, članice OPEK-a plus, 5. marta dogovoriti da u aprilu možda malo povećaju proizvodnju i plasman sirove nafte. Podsećaju i na slučaj Saudijske Arabije koja je posle najave veće proizvodnje nafte početkom ove godine pristala da svoj plasman smanji da bi se zadržala cena od oko 60 dolara.
„Sada sa vakcinacijom, sa nekakvim optimizmom da će pandemija da se ublaži, imamo skok cena na iznad 60 dolara po barelu, ali stalne oscilacije koje imamo se mere centima. Jako je teško prognozirati kako će se celokupna svetska privreda oporaviti od pandemije. Ono što je sigurno je da je vazdušni saobraćaj i dalje u velikim problemima jer avioni ne mogu da lete, mnoge evropske države su zaključane i privreda automatski troši manje sirove nafte, odnosno naftnih derivata“, kaže Putniković.
A skladišta puna
Ona zato zaključuje da je previše optimistično očekivati da će doći do velikog buma u potražnji i da će time biti manje nafte na tržištu, što bi joj podiglo cenu. Tim pre što smo prošle godine imali situaciju da su svi tankeri poslužili kao skladišta jer u skladištima na kopnu koja su već bila do vrha natankovana više nije bilo mesta za sirovu naftu.
„Možda će špekulanti, kao što se i dešavalo u nekim situacijama ranije, uspeti da naduvaju cene za neke buduće isporuke, plašeći kupce da će nafta da poskupi na 100 dolara po barelu, ali mislim da će se taj balon jako brzo izduvati. Sve države knjiže minuse u svojim bilansima, kompanije imaju minuse u svojim poslovanjima zbog pandemije, tako da sumnjam da će neko biti naivan pa da se zaleti i kupi skuplje nego što mora“, zaključila je urednica „Energije Balkana“.
