Ilustrovati Martina Fjera
Izložba pod nazivom „Ilustrovati Martina Fjera“, na kojoj je predstavljeno 13 litografija argentinskog slikara, crtača i gravera Karlosa Alonsa, nastalih za izdanje speva koje je štampala izdavačka kuća „Emese“, može se tokom februara pogledati u galeriji Instituta Servantes u Beogradu.
„Karlos Alonso je jedno od važnijih imena vizuelne umetnosti u Argentini. Pre nekoliko dana, 4. februara, proslavio je 92. rođendan. I dalje aktivno stvara i radi. U Institutu Servantes može se pogledati 13 litografija koje je uradio sredinom prošlog veka. Dobio je poziv da ilustruje poznati spev, jedno od najvažnijih dela argentinske književnosti posvećene gaučima“, kaže u razgovoru za Sputnjik predstavnik Instituta Servantes Mladen Savković.
Karlos Alonso je veoma plodan stvaralac. Pored speva o Martinu Fjeru, radio je ilustracije za drugi deo „Don Kihota“, uz Salvadora Dalija, koji je ilustrovao prvi deo čuvenog Servantesovog dela. Alonso je učestvovao i pobeđivao na brojnim likovnim konkursima, uključujući i one na kojima su učestvovali Pablo Pikaso i drugi istaknuti stvaraoci.
Argentinski „Don Kihot"
Spev „Martin Fjero“ preveden je na tridesetak jezika, među kojima je i srpski. Pred našim čitaocima prvi put se pojavio sredinom sedamdesetih godina, a sada je objavljeno i novo izdanje.
„Ovaj spev ima vrlo važnu ulogu za upoznavanje života gauča. Na međunarodnom nivou to je prva stanica kada je reč o književnosti koja se bavi gaučima, zajednici poznatoj širom sveta, pa i jednim od simbola Argentine“, ističe Mladen Savković.
Spev „Martin Fjero“ pripoveda o gauču Martinu kog je nasilno regrutovala argentinska vojska i poslala ga u pogranične predele Argentine da brani zemlju od domorodačkih plemena.
„On tamo provodi čak tri godine, shvatajući tokom tog dugog odsustva od kuće besmisao ratovanja. Odlučuje da pobegne iz vojske i da se vrati u svoju kuću, ali, nažalost, njegova žena i deca nisu više tu. Potom se otiskuje na putovanje, može se reći, poluosvetničko, sa ciljem da pronađe svoju porodicu. Na tom putovanju ponovo se sreće s domorodačkim plemenima, a taj susret i kontakt navode ga da ponovo razmišlja o besmislu ratova i učestvovanja u njima. Spev o Martinu Fjeru sačinjen je od niza životnih lekcija i za argentinsku kulturu predstavlja ono što je za špansku 'Don Kihot'“, ističe Mladen Savković.
Kako žive gauči?
Izložba u Institutu Servantes, koja je realizovana u saradnji s Ambasadom Argentine u Beogradu, ima cilj da publici približi ne samo znameniti argentinski spev i izvanredne ilustracije Karlosa Alonsa, nego i zanimljivu istoriju i život gauča.
„Gauči su vezani za argentinske pampe, predele u kojima se uzgaja stoka. Stočarstvo je njihova glavna delatnost, njihov način života. Gauči se vezuju i za konje, često su prikazivani, kao što se vidi i na izložbi, na konjima, koji su za njih prijateljske životinje, kao što su za nas psi. Konj je njihov najverniji saputnik. Držali su do određene tradicije, vrednosti, koje i dan-danas brane. Važe za hrabre i borbene ljude, prepoznatljive po odeći koju nose, određenim izrazima u jeziku, neobičnom načinu govora“, navodi Mladen Savković.
Gauči su se tokom dva veka borili protiv neprijateljstava domorodaca i teških uslova područja koje naseljavaju. Razvili su plemenit i smeo duh. Živeli su kao nomadi, bez vezivanja i predrasuda, pevali o buntovništvu i voleli slobodu. Nikada nisu imali gospodara i izdržavali su se zahvaljujući radu u polju.
Borci, muzičari, političari, buntovnici
Među gaučima se razvilo nekoliko kulturnih tipova. Jedan od njih je gaučo borac, koji je navikao na borbe do smrti protiv starosedelaca. Naoružan je fakonom, dugačkim nožem, i lasom s kuglama na kraju.
„Postoje oni koji važe za političare, koji se bore za svoju zajednicu, za prava gauča, koji su često i vešti govornici i znaju, ako je potrebno, da manipulišu drugima. Tu su i pajadori, koji su često prikazivani u književnosti, filmu, slikarstvu. To su putujući pevači s gitarama, koji žive u skladu s nomadskim navikama svoje zajednice. Postoji i tip maestra, jednog neobičnog tipa tip gauča koji je lenj, često beži od zakona, upada u neprilike“, objašnjava naš sagovornik.
Ono što je svim gaučima zajedničko jeste okupljanje u pulperijama, svojevrsnim bakalnicama, u kojima se, pored nabavke namirnica, mogu igrati karte, može se razgovarati, pa i svađati. Pulperije su mesto uzavrelog temperamenta kojim se odlikuje ova zajednica.
Popularni pončo – jedan od zaštitnih znakova gauča
„Na izložbi smo se potrudili da prikažemo kako izgleda garderoba gauča, koji su u vizuelnom smislu veoma impresivni. Iako se na međunarodnom nivou gauči najviš povezuju s Argentinom, oni se sreću i u drugim zemljama Centralne i Južne Amerike“, kaže Mladen Savković.
Neizostavni deo garderobe gauča je pončo, tkani ogrtač-ćebe koji se navlači preko glave i koji je odavno postao popularni modni detalj širom sveta. Nezaobilazan je i kožni šešir sa širokim obodom koji štiti od sunca i vrućine u sušnim i vrelim predelima, kao i marama, koja služi za brisanje znoja, ali može da se veže i oko ruke i da služi kao štit tokom borbe.
Ćiripa je odevni predmet koji podseća na pantalone, načinjen od laganog materijala koji se provlači između nogu i pričvršćuje gajkama ili pojasom. Čizme koje nose gauči pravljene su od sirove kože neukroćenog mladog konja, a donje rublje je izvezeno i dovoljno široko da omogućava lakše kretanje.
Arhetip argentinske kulture
Gauči su i danas važan arhetip argentinske književnosti i kulture. Postoje, objašnjava Mladen Savković, dela posvećena gaučima i dela koja su pisali pripadnici ove zajednice.
„Spev 'Martin Fjero' pisao je autor koji nije gaučo, ali je dao vrlo važan pečat i obrise te kulture i zajednice. Kroz istoriju su postojali razni autori koji su gauči i koji pišu i stvaraju u sopstvenoj zajednici. Kao i svaka zajednica, oni se uvek bore za svoj identitet, za svoja obeležja, za čuvanje od zaborava, ali i od ugrožavanja globalizacijom. To su problemi s kojima se suočavaju stanovnici Argentine, kao i stanovnici Srbije“, primećuje Mladen Savković.
