Prema rezultatima istraživanja, koje je objavila japanska vlada 2019. godine, u Japanu živi rekordnih 35,15 miliona osoba starosti 65 godina i više, što je 27,7 procenata ukupne populacije.
Pritom, broj usamljenih starih ljudi raste iz godine u godinu. Prema podacima iz 2016. godine oko 6,56 miliona starijih ljudi žive sami – svaki peti muškarac i svaka četvrta žena od 65 godina i stariji.
Očekuje se da će broj usamljenih starih ljudi nastaviti da raste i da će do 2035. godine dostići 8,41 milion.
Samotnjački život ne nosi samo svakodnevne poteškoće, već i katastrofalan nedostatak komunikacije.
Prema istraživanju sprovedenom još 2011. godine, većina starijih ljudi razgovara sa nekim ne više od jedanput nedeljno, a na drugom mestu je odgovor „ređe nego jednom nedeljno“. Nije iznenađujuće što u takvim uslovima svaka peta starija osoba „nema na koga da se osloni u nevolji“.
Nije samo novi ministar taj koji mora da razmišlja o tome zašto su stariji ljudi izolovani od društva i šta bi trebalo uraditi da se izbegne smrt u usamljenosti. S obzirom na dugotrajni period smanjenja nataliteta i starenje populacije, sve je veća verovatnoća da i mi možemo za par decenija postati usamljeni stari ljudi o kojima nema ko da brine.
Nagli porast broja samoubistava
Pandemija virusa korona nije samo starije ljude dovela u tešku situaciju. Bez obzira na to, što se broj samoubistava u Japanu stabilno smanjivao poslednjih godina, od jula do septembra 2020. godine broj samoubistava među ženama premašio je sve prognoze, što potvrđuje istraživanje.
Razlozi takvih promena mogu biti različiti, ali svi su, na ovaj ili onaj način, povezani sa usamljenošću. Uzdržavanje od izlazaka napolje i socijalna distanca, usled pojave pandemije kovida 19, mogli bi dovesti do socijalne izolacije građana i prouzrokovati zdravstvene probleme kao što su anksioznost i depresija.
Još jedan potencijalan razlog za porast broja samoubistava među ženama može biti i nasilje u porodici.
Kada su se muškarci, koji obično rade u kancelarijama, zbog karantina našli zatvoreni u kući sa ženom, decom i obavezama, neki su počeli da izbacuju nagomilani stres i agresiju na ukućane, posebno na žene. O porastu porodičnog nasilja u celom svetu tokom pandemije je više puta govorio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
Samoubistvo ili smrt u usamljenosti – novi trend u epohi virusa korona
Kako je izjavio japanski premijer Jošihide Suga, problem usamljenosti u Japanu pogoršao se zbog restriktivnih mera povezanih sa pandemijom kovida 19. Međutim, neće se samo novi ministar za usamljenost boriti protiv ovog problema, njegov zadatak je i nadgledanje stanja siromaštva dece u zemlji i koordinacija pružanja pomoći starijim ljudima.
Japan nije prva zemlja koja se susrela sa ovim problemom. Funkciju ministra za usamljenost je u Velikoj Britaniji uvela bivša britanska premijerka Tereza Mej 2017. godine.
„Za veliki broj ljudi usamljenost je tužna realnost savremenog života. Želim, da ih svi zaštitimo i preduzmemo mere za borbu protiv usamljenosti starijih i onih koji su izgubili voljene, onih koji nemaju sa kim da razgovaraju, nemaju sa kim da podele svoje misli i iskustva“, izjavila je tada Mej.
Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata je otišla još dalje, premijer Muhamed ibn Rašid el Maktum je 2016. godine izjavio, da UAE bi trebalo da postanu najsrećnija država na svetu. Kao rezultat toga pojavila se nova funkcija - ministar sreće. Ovu poziciju je zauzela ministarka Ohud al-Rumi. Zamišljeno je da ministarka sreće bude posrednik između građana i vlade, da sluša zahteve prvih i da ih donosi do drugih, kako bi se osiguralo da se vladini programi ne nalaze samo na papiru, već da se na njima zaista radi i da čine ljude srećnijima.
Možda je zahvaljujući naporima ministarke Abu Dabi na 35. mestu na listi najsrećnijih gradova za 2020. godinu. U isto vreme, od japanskih gradova, samo je Tokio ušao na rang listu i to na 79. mestu.
Ovu inicijativu su prihvatili i u drugim zemljama. U Abu Dabiju je 2016. godine predsednica Saveta Federacije Rusije Valentina Matvijenko primetila da bi „Ministarstvo sreće bilo veoma korisno i za Rusiju“.
Ko zna, možda će novi ministar usamljenosti biti taj koji će Japance učiniti srećnijim ljudima.
Pročitajte još:
- Ima li svetla na kraju tunela: Iz godine straha u godinu…
- Tragedije u kovid bolnicama, nasilje, depresija: Kakve su posledice korone po mentalno zdravlje
