„Mislim da će vlada i dalje biti za to da uporno pregovara u skladu sa našom glavnom politikom usmerenom na rešavanje teritorijalnog pitanja i zaključivanje mirovnog sporazuma“, rekao je Kato na brifingu u Tokiju.
On je dodao da je u septembru prošle godine, posle promene Ustava Rusije, bivši japanski premijer Šinzo Abe u telefonskom razgovoru sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom potvrdio ranije postignuti dogovor o ubrzanju pregovora o mirovnom sporazumu na osnovu Zajedničke deklaracije iz 1956. godine.
Ovih dana je japanski ministar spoljnih poslova Tošimitsu Motegi izjavio da Tokio planira da razgovara sa Moskvom o mogućnosti nastavka zajedničkih ekonomskih projekata na Južnim Kurilima nakon završetka pandemije virusa korona.
Spor oko Kurila
Rusija i Japan vode pregovore o zaključivanju mirovnog sporazuma, a Tokio se nada da će taj cilj biti postignut rešavanjem teritorijalnih pitanja, odnosno statusa Južnih Kurila.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Moskva insistira na tome da su ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza na osnovu ishoda Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima ne podleže preispitivanju.
Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, u kojoj je Moskva pristala da, nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, razmotri mogućnost da Japanu preda ostrva Habomai i Šikotan. Sudbina Kunašira i Iturupa nije bila tema pregovora.
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se narušavanje teritorijalne celovitosti Rusije, uključujući i delimično otuđenje teritorije, izjednačava sa ekstremizmom.
Pročitajte još: