„Ako govorimo o Zemlji kao planeti, ona se sada nalazi u fazi zahlađenja“, rekao je on za program „Skrivene pretnje“, prenosi televizija „Zvezda“.
Prema mišljenju klimatologa, čovečanstvo sada prolazi kroz interglacijalnu epohu tokom koje se temperatura ponovo povećala. Kotljakov smatra da povećana toplota doprinosi stvaranju lednika.
„Ako sada postaje toplije, onda vazduh iznad tla postaje vlažniji. I upravo tu vlagu nose vazdušne struje i ona dospeva i na Antarktik. Nastaju padavine u obliku snega i količina leda se čak povećava“, objasnio je akademik.
Uloga Sunca
Naučnici povezuju pad temperature sa aktivnošću Sunca koja zavisi od broja i veličine pega na njegovoj površini. Šef laboratorije za rentgensku astronomiju Sunca Instituta za fiziku „Lebedev“ Ruske akademije nauka Sergej Kuzin objasnio je kako pege utiču na Sunčevu snagu.
„Najprostije rečeno, Sunčeve pege su mesta na kojima magnetno polje izlazi iz unutrašnjosti na površinu Sunca“, objasnio je ekspert.
On je takođe rekao da vremenski uslovi na Zemlji veoma zavise od trenutne aktivnosti Sunca, jer većinu energije dobijamo upravo od naše zvezde.
„Zemlja dobija 99,999 odsto energije od Sunca. Postoje proračuni koji govore o tome da ukoliko bi se uzelo Sunce i isključilo, kroz 50 godina bi temperatura na površini Zemlje bila 30 stepeni ispod nule“, izjavio je naučnik.
Prema praćenjima američke svemirske agencije NASA, 2020. godine bio je zabeležen najmanji broj pega na površini Sunca, što bi moglo da znači početak nove ere na planeti.
Međutim, treba pomenuti da je na Zemlji i ranije bilo slučajeva globalnog zahlađenja. Ona se nazivaju i „malim ledenim dobima“. S tim u vezi, Sergej Kuzin je ispričao o najskorijim fazama zahlađenja na planeti.
„'Malo ledeno doba' je, prema mom mišljenju, trajalo od 14. do 19. veka. Mislim da je za to vreme je bilo tri minimuma – Maunderov, Špererov i Daltonov. Ali je upravo najveće zahlađenje bilo povezano sa Manderovim minimumom“, rekao je doktor nauka.
Inače, tokom Maunderovog minimuma bilo je zamrznuto nekoliko metara zemlje širom Evroazije, alpski glečeri su se kretali ka Evropi, pomorske luke Holandije i Velike Britanije su bile opkoljene ledom, a broj stanovnika Islanda se prepolovio.
Trenutno je teško predvideti kojim će putem krenuti naša planeta – putem zahlađenja ili zagrevanja. Ali jedno je sigurno, čovečanstvo je u ovoj fazi razvoja mnogo spremnije za različite kataklizme i vanredna stanja nego pre nekoliko vekova, zaključuju naučnici.
Pročitajte još:
