Da obe strane podižu uloge ukazuje i poruka turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana da kiparska strana, koju podržava Atina, ne treba da bude deo predstojećih razgovora.
Kako za Sputnjik kaže dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Turske i Grčke Vojislav Lalić, imajući u vidu celokupne odnose Ankare i Atine, ovakav razvoj događaja oko Kipra se mogao očekivati, pa u tom smislu poslednja izjava turskog lidera ne predstavlja iznenađenje,
„Odnosi između Grčke i Turske, kao i Ankare i Nikozije u poslednje vreme se zatežu, pogotovo posle otkrića velikih rezervi nafte i gasa u istočnom Mediteranu. Turska, naime, smatra da njihova zajednica na severu Kipra koja je proglasila svoju državu, a koju je do sada priznala samo Ankara, ima pravo na to prirodno bogatstvo, pa je sprečila Republiku Kipar koja je članica Ujedinjih nacija i Evropske unije da obavlja istraživanja u svojim vodama. To je dovelo do zategnutosti u tom delu sveta i izazvalo veliku zabrinutost ne samo u Atini i Nikoziji, već i u Briselu i NATO-u, pogotovo što se u poslednje vreme u tom delu „zvecka“ i oružjem“, napominje Lalić.
Kiparsko pitanje sve dalje od rešenja
Prema njegovim rečima, Turci na podeljenom ostrvu podržavaju Erdoganovu najavu da više neće voditi pregovore o stvaranju jedinstvene države Kipar.
„Da se priprema ovaj zaokret moglo se videti i na parlamentarnim izborima te samoproglašene turske države na Kipru koji su održani u decembru. Tada je Ankara bezrezervno stala iza Ersina Tatara, tamnošnjeg političara koji se striktno zalaže za stvaranje dve države, odnosno za odvajanje grčke i turske zajednice na ostrvu, za razliku od Mustafe Akindžija, koji je prethodno bio predsednik i koji se zalagao za stvaranje federacije“, primećuje naš sagovornik.
On podseća da se pregovori o stvaranju zajedničke federalne države dve ravnopravne zajednice vode već decenijama pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Međutim, napori za rešavanjem kiparskog pitanja prekinuti su 2017. godine u Švajcarskoj, jer delegacije dve zajednice tada nisu uspele da sednu za isti sto i pregovaraju.
Ujedinjene nacije na mukama
„Sada, u situaciji kada Turci kažu da se može pregovarati samo o stvaranju dve države na Kirpu, na mukama su se našle i Ujedinjene nacije koje ne znaju šta da rade, jer se dosad, prema rezolucijama koje su na snazi, pregovaralo o stvaranju jedinstvene države, odnosno federacije. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je saopštio da će u martu održati sastanak u formatu „5 plus 1“, što u praksi znači da će na njemu učestvovati predstavnici dve zajednice na Kipru, zatim predstavnici zemalja koje su takozvani „garantori” sporazuma - Turske, Grčke i Velike Britanije, a plus jedan je zapravo predstavnik UN. Generalni sekretar je takođe zatražio da delegacije koje će učestvovati na toj međunarodnoj konferenciji dođu bez ikakvog uslovljavanja, kako bi se na samom sastanku utvrdio dnevni red i definisalo o čemu se dalje može pregovarati. Ali, to će sada očigledno biti vrlo teško, da ne kažem i neizvodljivo“, napominje Lalić.
Naš sagovornik veruje da će kiparsko pitanje još više poremetiti odnose između Grčke i Turske.
„Tome u prilog govori i potvrda turskog predsednika Erdogana da je grčki premijer Micotakis odbio da se sa njim sretne. Micotakis je, naime, naveo da lider Turske vodi politiku „svršenog čina“ i politiku „dvostrukih standarda“, te da se sa čovekom koji Kurdima u Turskoj ne da pravo nacionalnih manjina, a koji tako lako proglašava države na Kipru, ne može razgovarati“, primećuje Lalić.
Teško oceniti dalji tok pregovora
Na pitanje kakav razvoj događaja očekuje, sagovornik Sputnjika kaže da je to, u ovom trenutku, zaista teško reći.
„Mada, ima procena, a sastanak u Njujorku će pokazati koliko su opravdane, da u ovakvoj situaciji gde Turska ne želi da pregovara o stvaranju federacije, da bi se na dnevnom redu nekih budućih pregovora moglo naći stvaranje labave konfederacije. Zapravo, nekakve nazovi države u kojoj bi na samom Kipru dve države, odnosno dve zajednice bile potpuno odvojene i nezavisne jedna od druge, a samo bi se na međunarodnom planu, na određenim skupovima pojavljivale kao jedna država. Međutim, teško je reći da li će to prihvatiti u Ankari i Atini“, konstatuje Vojislav Lalić.
Razgovori pod okriljem UN u Njujorku u martu trebalo bi da obuhvate i tenzije između Ankare i Atine u istočnom Mediteranu oko energetskih projekata.
