Uoči vanrednih izbora za kosovski parlament, koji se održavaju 14. februara, ankete pokazuju da se podrška Samoopredeljenju kreće između 43 i 45 odsto, pa nisu nerealna očekivanja Kurtija da će on formirati novu vladu. Ako i ne bude imao većinu od 61 poslanika (od 120 koliko broji skupština), Kurti će moći da napravi koaliciju, recimo s Alijansom za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja koji bi mogao da dobije 6-8 odsto glasova, prognozira advokat i bivši sudija Goran Petronijević.
On, međutim, ističe da čak i u toj varijanti bez 10 srpskih poslanika oni neće imati dvotrećinsku većinu za izbor kosovskog predsednika. Zato je, poručuje Petronijević, važno da birači srpske nacionalnosti ostanu jedinstveni i okupljeni oko Srpske liste, koja je i na prošlim izborima osvojila svih 10 poslaničkih mesta predviđenih za Srbe.
Razbijanje jedinstva „albanskim Srbinom“ po uzoru na Željka Komšića
„Srbima bi bilo gotovo svejedno ko će da pobedi od njihovih partija, ali ono o čemu mi treba da brinemo to je da srpski narod pošto-poto očuva jedinstvo“, kaže Petronijević.
On upozorava na pokušaje da se raznim manipulacijama to jedinstvo razbije i u parlament ugura bar jedan „albanski Srbin“ po uzoru na Željka Komšića, hrvatskog predstavnika u Predsedništvu BiH izabranog glasovima Bošnjaka.
„Dosadašnja politika prema Albancima je dala rezultate kroz glas tih 10 srpskih poslanika. Jedino što je neophodno jeste da se spreči da Albanci ubace neko svog Srbina jer bi na taj način izvršili supstituciju uticaja s nekim ko bi bio na njihovoj strani“, ističe Petronijević.
Prema rečima dr Mine Zirojević iz Instituta za uporedno pravo, ne može se ni očekivati da će izbori na Kosmetu biti legalni i demokratski po normalnim svetskim standardima jer se u južnoj srpskoj pokrajini i dalje dešavaju zastrašivanja i etničko čišćenje Srba koji žive u nenormalnim i haotičnim uslovima.
Uticaj Bajdenove čestitke
„Verujem da je na te uslove uticala i Bajdenova čestitka Srbiji u kojoj govori o međusobnom priznanju Beograda i Prištine. Možda je ta podrška Bajdena Albancima samo na rečima ali pred izbore i takva podrška je značajna. Nepristojno je da se tako nešto direktno kaže“, smatra Zirojevićeva.
Uz ocenu da nije Bajden pisao čestitku Srbiji nego oni u novoj američkoj administraciji koji se bave Balkanom i koji su učestvovali u prošlom turnusu vlasti demokrata, Petronijević ističe da je to namenski urađeno, između ostalog, i zbog izbora na KiM da bi se podržale snage koje oni smatraju da treba da pobede.
Sagovornik Sputnjika kaže da ovakve poruke posebno zabrinjavaju u kontekstu nestabilne situacije na Kosmetu, podsećajući da je na nedavnoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost konstatovano da je bezbednosna situacija u pokrajini sve složenija.
„Srpsko rukovodstvo jako dobro zna da je situacija tamo rovita i da će pritisak da raste iz svih pravaca. To je centralno pitanje svih pitanja na Balkanu“, navodi Petronijević i dodaje da je upravo zato važno da Srbi na neki način učestvuju na vlasti u Prištini, iako Srbija ostaje pri stavu da je Kosmet okupirana teritorija, da je takva situacija privremena i da Kosovo nije država niti da može biti primljeno u UN.
To, kako dodaje, shvataju i Albanci što izaziva nervozu i kod njih, i kod njihovih saveznika, jer nisu to tako planirali.
„Tvrdim da su Amerikanci 2008. kad su im rekli da se otcepe očekivali da će to biti završeno za dve godine. A sad je već 2021. I tu se već suočavaju s ozbiljnim problemima. Njihov uticaj u međunarodnoj politici pada a raste uticaj država koje su nama saveznici. Mi sad imamo iza sebe i Rusiju, i Kinu, i značajan deo međunarodne zajednice a Srbija vodi ozbiljnu i pametnu politiku na tom prostoru koja se sastoji u tome da zaštiti svoje stanovništvo i da mu pomogne. Tek onda dolazi faza da se razgovara o nekim rešenjima“, obrazlaže Petronijević .
On primećuje da mnogi govore o zamrznutom konfliktu ali da je pravilnije reći da je to stanje bez mogućeg rešenja.
„Velika Albanija“ dugoročni plan
Na pitanje koliko su izvodljiva obećanja Kurtija i Haradinaja o ujedinjenju s Albanijom, koja su se mogla čuti i tokom predizborne kampanje, Mina Zirojević podseća da je svojevremeno Akademija nauka u Tirani izdala dokument u kom se opisuje kako će se stvarati „velika Albanija“ a da je prva tačka upravo bila da se Kosovo pridruži Albaniji. Sledeći su delovi Crne Gore, Makedonije, a ide se i na Grčku ali je to tvrđi orah.
„Bojim se da je to ideja s kojom će Albanci ići korak po korak, to je dugoročni plan“, kaže ona.
Nova iskušenja za Srbe i za Srbiju očekuje i Goran Petronijević, posebno imajući u vidu to kakvu je politiku Kurti vodio kao premijer, uvodeći takse za robu iz centralne Srbije ukinutu tek zalaganjem američkog izaslanika Ričarda Grenela.
„Ako je Kurti to radio u vreme suverenističke administracije u SAD koja nije bila saglasna u svemu s projektom Kosova kao što je to ova globalistička varijanta na čelu sa Bajdenom, onda je sve jasno. Oni sad imaju veću podršku, veći vetar u leđa, sva ona nevaljalstva će biti multiplikovana. Način da im se suprotstavimo je jedinstvo srpskog naroda. Ne smemo takođe da iz vokabulara izbacujemo Kosovo i Metohiju. Počeli smo da govorimo o srpskoj zajednici a to su Srbi na teritoriji KiM, državljani Srbije. Faktičko stanje je takvo da je to kompromitovano silom ali svaka sila za tri dana“, poručuje Petronijević.
Pročitajte još:
