Zaharova je navela da „paket mera za sprovođenje Minskih sporazuma“ sadrži konkretne sporazume između Kijeva, Donjecka i Luganska o mirnom rešavanju sukoba, koji je rezultat državnog udara na Majdanu i vojne operacije Kijeva protiv Donbasa.
Prema njenim rečima, stanovnici samoproglašene Donjecke (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR) nisu prihvatili nacionalističku politiku nove vlade.
Ona je podsetila da je taj dokument odobrio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, posle čega je on postao deo međunarodnog prava.
„Prema njegovim odredbama, do kraja 2015. godine u Donbasu je trebalo da zavlada mir i da započne rad na socijalno-ekonomskoj obnovi regiona. Nažalost, ovi sporazumi nikada nisu realizovani. Kijev nije iskoristio šansu za mir. On radi sve što je u njegovoj moći kako bi izbegao obaveze, imitirajući njihovu realizaciju, beži od direktnih kontakata sa Donjeckom i Luganskom, bez kojih je rešenje krize u osnovi nemoguće i pokušava da iskrivi ili prekroji sporazume iz Minska“, podvukla je Zaharova.
Ona je dodala, da zbog delovanja vlasti iz Kijeva, Donbas, koji je trebalo da se vrati u sastav Ukrajine, se sve više od nje udaljava. Pritom, ukrajinsko rukovodstvo čak i ne pokušava da sakrije nespremnost da se pridržava Minskog sporazuma. Zaharova je podsetila, da je predsednik Zelenski nekoliko puta izjavio, da ovi sporazumi nisu potrebni radi rešavanja konflikta, već za održavanje antiruskih sankcija.
„Šef ukrajinske delegacije u Kontakt grupi, Kravčuk, je govorio da su „Minski sporazumi omča oko vrata Ukrajini i ometaju rešavanje sukoba“, rekla je Zaharova.
Zaharova je primetila da je za primenu „Minska-2“ potreban snažan impuls.
„Rusija je, uoči šeste godišnjice, podnela OEBS-u nacrt izjave u prilog ovom dokumentu i rezoluciji 2202 Saveta bezbednosti UN, koji je on odobrio. Predložili smo zemljama-učesnicama OEBS-a da potvrde njegovu nealternativnu prirodu kao osnovu regulisanja i da pozovu na hitnu primenu njegovih odredbi u celosti. Računamo na to, da će ruska inicijativa biti podržana, a strane u konfliktu – Kijev, Donjeck i Lugansk, pokazati odgovornost i političku volju za postizanje sveobuhvatnog rešenja“, izjavila je ona.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Minski sporazumi
U Minsku je 12. februara 2015. godine održani pregovori lidera država „normandijske četvorke“. Minski sporazumi za rešavanje situacije na istoku Ukrajine predviđaju prekid vatre, povlačenje teškog naoružanja sa linije kontakta i ustavnu reformu čiji bi ključni elementi trebalo da budu decentralizacija i usvajanje zakona o posebnom statusu Donbasa.
Plan još uvek nije ispunjen, jer ukrajinski političari neprekidno odlažu njegovu primenu i čak izjavljuju da on ima samo savetodavan karakter, a ne i obavezu. Ruski stav je da ne postoje alternative sporazumima iz Minska.
Pročitajte još:
- Zaharova: Kijev preko Donbasa pokušava ekonomski da naškodi Rusiji
- DNR: Spremni smo za novi referendum o statusu Donbasa