Prema našim informacijama, Rukavišnjikov će, tako, prvi put videti svoje remek-delo na Savskom trgu pošto, zbog zdravstvenih razloga, nije mogao da prisustvuje otvaranju spomenika na Savindan, 27. januara.
Na izradi spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države radilo se oko godinu i po dana i u tome je učestvovala cela brigada majstora — učenika i saradnika Rukavišnjikova — skoro 120 ljudi različitih profila. Gigantski spomenik Stefana Nemanje, napravljen u bronzi, i dopremljen je u delovima u Srbiju, gde je ponovo sklopljen i patiniran.
Izrada spomenika visine 24 metra i težine 68 tona, bila je veliki izazov čak i za iskusnog Rukavišnjikova čija brojna dela već krase gradove u Rusiji i inostranstvu.
Da bi tako visoka skulptura bila stabilna, unutar nje je postavljena jaka čelična konstrukcija. Oko tri metra spomenika je pod zemljom, a 21 metar iznad zemlje.
Kako je ekskluzivno za Sputnjik tada ispričao autor Aleksandar Rukavišnjikov, sa kojim ceo razgovor možete pogledati u videu, „želeo bi da spomenik bude jedan od simbola Beograda, kao što je to Hram Svetog Save“ i da „ima uticaja na odnos prema Srbima“.
„Ako ne voliš svog heroja, ne možeš ga ni napraviti. I ja sam Stefana Nemanju iskreno zavoleo! On je sada deo mene. Veliki je značaj njegovog života i njegovih podviga — to je veliki značaj za Srbiju, za pravoslavlje i našu zajedničku pravoslavnu kulturu, gde je odigrao veliku ulogu. Ja sam želeo da spomenik ne liči ni na jedan drugi u svetu“, naglasio je Rukavišnjikov.
On je dodao da mu je figura Stefana Nemanje bila poseban izazov, pošto nisu sačuvani portreti iz njegovog zrelog perioda, već samo iz monaškog života. Vajar je, proučavajući postojeće portrete i portrete Nemanjinih potomaka, srpskom vladaru podario odgovarajući lik.
