Ovo za Sputnjik kaže Istok Pavlović sa Fakulteta za medije i komunikaciju objašnjavajući značaj Telegrama u odnosu na već rasprostranjene društvene mreže i sredstva komunikacije.
Privatnost i sloboda govora – Telegram ne zavisi ni od koga
„Vocap kao aplikacija i Telegram kao aplikacija, tehnički gledano, nemaju nikakve razlike. I jedna i druga aplikacija ne čitaju naše poruke i garantuju sigurnost podataka. Ako pogledate šta tvrdi Vocap za svoj proizvod, videćete da je to isto kao i kod Telegrama – sigurnost podataka, privatnost i tome slično. Međutim, ono što je razlika je to kako ljudi percipiraju Fejsbuk, Marka Cukerberga i celu tu priču u odnosu na to kako percipiraju osnivače Telegrama“, navodi Pavlović.
Između teorije i prakse u slučaju Vocapa i Fejsbuka postoje razlike, dodaje on.
„Za sada, Telegram nema nikakve reklame i predstavlja se kao neprofitna organizacija. Iz tih razloga, ne prate svoje korisnike kao što to radi Vocap. Ako na Vocapu sa nekim pričate kako želite da kupite, na primer, automobil, automatski upadate u ciljnu grupu za reklame za automobile. Telegram nema reklame, neprofitna su organizacija i ne prate sadržaje poruka“, ističe Pavlović.
Kao bitnu stvar, Pavlović ističe da Telegram ne zavisi od bilo koje vlade – trenutno, sedište kompanije se nalazi u Dubaiju, ali sistem firme postavljen je tako da nisu vezani za bilo koju državu, kao što je Fejsbuk vezan za SAD. Uprkos određenih kontroverzi u prošlosti, cenzura je, smatra naš sagovornik, daleko manja nego na drugim društvenim mrežama.
Kako je Telegram od čet aplikacije postao društvena mreža
Još jedna specifičnost Telegrama, koja se razvila u kasnijoj fazi jesu Telegram grupe, odnosno kanali, na kojima se ljudi okupljaju oko određenih tema i ljudi su počeli da koriste ovu aplikaciju, ne samo za četovanje, već i kao društvenu mrežu.
„Po tim grupama mogu se naći jako kvalitetne informacije iz prve ruke, dosta profesionalaca u njima otvoreno priča bez cenzure o raznim stvarima. Tako da, s te strane, Telegram nije samo čet aplikacija, već i društvena mreža. I to je u Rusiji postalo standard – da je Telegram jedna od top tri društvene mreže – aplikacije kao što je Fejsbuk“, kaže Pavlović.
Telegram je ušao u žižu javnosti početkom ove godine kada je za svega 72 sata dobio oko 25 miliona korisnika. To se dogodilo kada je Votsap objavio da pravila privatnosti ove čet aplikacije postaju ista kao i kod Fejsbuka. Nije prvi put ove godine da je Telegram zabeležio nagli skok. Godinu dana po osnivanju, 2014, Telegram je u jednom danu dobio pet miliona korisnika, zbog tehničkih problema koje su uzrokovale zastoj u Vocapu.
Iz kompanije konstantno ističu da Telegram nije namenjen donošenju prihoda, kao i da na njemu nikada neće biti plaćenih oglasa, niti će prihvatati investitore. Ako Telegramu ponestane novca, kompanija će moliti korisnike za donacije, jer im cilj nije stvaranje „korisničke baze“, već da ljudi slobodno mogu da razmenjuju mišljenja.
Telegram je na popularnosti dobio i zbog svoje politike privatnosti – svaki razgovor je šifrovan, čak ni aplikacija za razmenu poruka koja hostuje servere ne može da pročita poruke. Korisnik Telegrama odnedavno je postao i Sputnjik Srbija.
