Vlada Srbije je danas usvojila treći paket mera pomoći privredi i stanovništvu za ublažavanje posledica pandemije kovida 19 koji iznosi nepunih 250 milijardi dinara. On podrazumeva isplatu jednog i po minimalca u aprilu, maju i junu za ukupno oko milion i po zaposlenih i to ne samo u mikro, malim i srednjim preduzećima, nego i u velikim.
Dodatna pomoć namenjena je zaposlenima u najugroženijim sektorima. Ugostitelji, turstičke agencije, licencirani turistički vodiči i pratioci, hoteli, odmarališta i rent-a-kar agencije će pored jednog i po minimalca, dobiti i još jedan puni minimalac.
Uz to, gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici.
Penzioneri koji su u januaru već dobili penzije uvećane 5,9 odsto, mogu da računaju na jednokratnu pomoć od 50 evra, ali i na 60 evra helikopter novca namenjenog svim punoletnim građanima Srbije.
Novi paket mera dobra orijentacija Vlade
Da li će to biti dovoljno da, kako je rekla premijerka Ana Brnabić, privreda ne izgubi kiseonik, da se sačuvaju radna mesta i da građani prežive teška vremena?
Savić kaže da ova pomoć znači baš to, jer kada se nađete ispod vode morate povremeno da izronite da biste udahnuli kiseonik.
„Generalno, vladina orijentacija na pomoć porivredi da bi preživela i da bi se stvorili uslovi da počne normalno da funkcioniše kada pandemija prođe je dobra orijentacija. Ekonomska logika je sasvim na mestu, samo je pitanje koliko imamo unutrašnjih rezervi i do koje mere možemo dodatno da se zadužujemo da bismo mogli da pomažemo privredi, a da to dugoročno ne ostavi neku štetu“, kaže Savić za Sputnjik.
Oprez zbog dodatnog zaduživanja
On ističe da je to njegova najveća zapitanost, može li dodatno zaduživanje stvoriti probleme koji će uticati na dalje normalno funkcionisanje države.
„Verujući da vlast čvsrto drži pod kontrolom ekonomsku situaciju u zemlji i ako je njihova procena da u ovom trenutku to neće ozbiljno uticati na poslovanje u narednom periodu, ja nemam šta drugo da dodam nego da se složim, ali uz upozorenje da zaista treba dobro voditi računa da ne pređemo neku granicu“, napominje naš sgaovornik.
Iako u vladi kažu da dug neće preći 60 odsto BDP-a, čega se Srbija striktno drži, on kaže da je taj procenat relativna stvar, zavisno od toga ko se zadužuje.
Poznato je i u teoriji i u praksi da za siromašnije zemlje i niži prag zaduženosti predstavlja problem za vraćanje duga dok za razvijenije zemlje daleko veći ne mora da predstavlja veliki problem, ukazuje profesor ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
On napominje da razuman čovek ne može biti protiv svake vrste pomoći. Ona će nekome značiti više, nekome manje kao što je iz dosadašnjih iskustava moglo da se vidi, pa su, kako ističe, neki čak i zažalili što su je uzeli. Verovatno ljudi u Srbiji očekuju da postoji zlatni ćup i da država može da posegne koliko god treba, dodaje Savić.
Zašto velika preduzeća
Na pitanje šta je razlog što su ovoga puta i velika preduzeća dobila pomoć, on nema dilemu:
„To znači da i ona polako zapadaju u sve veću krizu. Ona po definiciji ne bi trebalo da budu pogođena kao mikro, mala i srednja preduzeća, ali računalo se da će Evropa mnogo brže i lakše savladati krizu i da će naša velika preduzeća koja su naslonjena na evropska zbog veće ekonomske snage moći lakše da se bore. Meni se čini da u Evropi nisu u ništa boljoj poziciji nego Srbija, čak su negde i u goroj. Pošto su ta naša preduzeća uglavnom povezana poslovanjem sa matičnim u zemljama EU, a njima očito ne cvetaju ruže, ovo je verovatno iznuđen potez“, objašnjava naš sagovornik.
Izdvajanje turizma i ugostiteljstva, dobar potez
Savić smatra da je Vlada Srbije ovoga puta sa pravom targetirala jedan od najteže pogođenih sektora, kakav su ugostiteljstvo i turizam kome je odlučila da dodatno pomogne. Ta mera je, smatra on, dobro dizajnirana, ali je teško proceniti da li će im to biti dovoljno, jer dodaje, nisu svi u istoj situaciji. Zlatiboru, ilustruje naš sagovornik, nikada nije išlo bolje, posećenost je nikada veća.
Na pitanje da li će nam biti potreban i novi paket mera pomoći s obzirom na situaciju sa virusom u Evropi čije su najjače privrede i dalje zaključane, a naša je na njih najviše oslonjena, ali i na to da vakcinacija kod njih ide prilično slabo, Savić kaže da ne bi želeo da bude ptica zloslutnica kao prošli put.
Dodao je ipak da ga, imajući sve to u vidu, ne bi iznenadilo da za nekoliko meseci vlada mora ponovo da interveniše.
