„U početku su nam se obraćale kolege sa odeljenja u kojima su smešteni pacijenti u kritičnom stanju, koji su primetili delirijum kod mnogih pacijenata zaraženih koronom“, kaže neuro-onkolog Džesika Vilkoks iz Centra za onkologiju u Njujorku.
Početne istraživanja njenog tima prerasla su u multidisciplinarnu saradnju specijalista neurologije, intenzivne nege, mikrobiologije i neuroradiologije kako bi se otkrio uzrok „moždane magle“.
Istraživači su ispitivali cerebrospinalnu tečnost (likvor) 18 pacijenata sa karcinomom koji su imali neki oblik neurološkog oštećenja nakon preležanog kovida 19.
U početku se sumnjalo na neki stepen trajne virusne infekcije, ali je to opdbačeno nakon što je mikrobiološka analiza pokazala da su se pacijenti oporavili od bolesti i više nisu imali virus u likvoru.
Međutim, ono što su pronašli u likvoru može da pruži uvid u neke iscrpljujuće simptome takozvanog „dugog kovida“.
„Otkrili smo da su ovi pacijenti imali upornu upalu i visok nivo citokina u likvoru, što je objašnjavalo simptome koje su imali“, kaže koautor studije Jan Remsik.
Citokini su prenosioci proteina u imunološkom sistemu. Virus korona može da ih pokrene, uzburka i izazove takozvanu „oluju citokina“ potencijalno fatalne prejake upale. Te oluje odgovorne su za teže slučajeve kovida 19 zabeležene u bolnicama širom sveta.
Sličan fenomen zabeležen je kod pacijenata koji se podvrgavaju određenim vrstama imunoterapijskih tretmana, poput tretmana obolelih od raka, jer se sumnja da se citokini nekako probijaju do mozga i izazovu mnoštvo neuroloških simptoma sličnih onima koji se nalaze u „korona mozgu“ .
Iako su potrebna dalja proučavanja, početno istraživanje sugeriše da dodatni tretman antiinflamatornim lekovima može ublažiti „moždanu maglu“ kod pacijenata koja su preležali koronu. Sugeriše se i da su nervni i imuni sistem možda međusobno isprepleteniji više nego što se ranije mislilo, prenosi RT.
