U pismu koje je juče upućeno predsednici Predstavničkog doma Nensi Pelosi, Bajden je obavestio Kongres da je Trampova odluka bila neopravdana i da se novac poreskih obveznika više neće trošiti na taj zid, prenela je agencija AP.
Tramp je 2019. godine, da bi zaobišao Kongres koji mu nije odobrio sredstva za izgradnju zida, proglasio vanredno stanje na južnoj granici i na taj način uzeo novac iz vojnog budžeta.
Podizanje zida na granici sa Meksikom kako bi se sprečio ilegalni ulazak u SAD, krujumčarenje i druge nelegalne radnje bilo je okosnica Trampove predizborne kampanje 2016. godine koja ga je, prema mišljenju mnogih, uvela u Belu kuću. Takozvani „Trampov zid“ postao je simbol njegovog mandata i predmet kritika političkih protivnika.
Kada je Tramp u januaru 2017. inaugurisan, na granici sa Meksikom već su postojale različite vrste ograda u dužini od 1.000 kilometara, a tokom njegovog mandata SAD su završile podizanje zida u dužini od oko 720 kilometara od planiranih 1.192 kilometra.
Koliko je tačno novca potrošeno na izgradnju graničnog zida u četvorogodišnjem Trampovom mandatu nije poznato, ali Bi-bi-si navodi da je potrošeno oko 15 milijardi dolara.
Bajden je ranije naredio da se procene materijalni gubici obustavljanja gradnje zida pre donošenja daljih odluka.
Ograđivanje granica SAD i Meksika prvi put ozbiljnije pozabavila administracija Džordža Buša mlađeg, koji je pokrenuo inicijativu 2005. godine, da bi 2006. godine bio donet zakon o finansiranju gradnje fizičkih barijera u dužini od 1.125 kilometara na više od 3.000 kilometara dugačkoj granici između dve zemlje.
Pročitajte još:
