Po želji porodice, Daničić je sahranjen danas u podne u najužem porodičnom krugu, saopšteno je iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Poznati pozorišni, filmski i televizijski glumac Goran Daničić rođen je u Užicu 1962. godine, a diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1990. godine, u klasi profesora Milenka Maričića, kao student generacije. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta bio je od 1993. godine.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu igrao je u predstavama Don Žuan (Pjero), Nora! (Šef kadrovske službe), Otelo (Dužd), Mletački trgovac (Knez marokanski, Knez aragonski), Šopping end Faking (Brajan), Bure baruta (Topuz), Punjene tikvice (Atentator), Troil i Kresida (Ajant), Gospođa ministarka (Konzul Nikaragve), Paviljoni (Lopov 1), Višnjik (Trofimov), Lulu (Rodrigo), Mrtve duše (Nozdrjov), Poslednji dani čovečanstva (Major), Tergovci (Paskvinio), Rođaci iz najboljih dana (Đuro), Lažni car Šćepan Mali (Vojvoda Drago), Florentinski šešir (Boben), Vesele žene vindžorske (Bardolf), Razbojnici (Racman), Bela kafa (Deli Jova), Narodni poslanik (Ivković), Sumnjivo lice (Josa)…
Igrao je i na drugim beogradskim pozorišnim scenama: Oximoron (Kult), Rebeka, Frida Kalo (Madlenijanum), Glengeri Glen Ros, Klasni neprijatelj (BDP); Golje (Pozorište na Terazijama), Slučaj Hinkeman (Bitef teatar); Hitler i Hitler (Atelje 212).
Ostvario je veliki broj zapaženih filmskih uloga: „Delirijum tremens“, „Ivkova slava“, „Kad porastem biću Kengur“, „Nebeska udica“, „Kordon“, „Mala noćna muzika”, „Rođen kao ratnik”, „Vukovar, jedna priča”, „Ni na nebu ni na zemlji”, „Mi nismo anđeli”, „Mali svet”, „Pad u raj“, „Sabirni centar“, „Zaboravljeni“, „Kaži zašto me ostavi“, „Sjaj u očima“…
Igrao je i na televiziji u serijama „Klan“, „Kamiondžije“, „Santa Marija della Salute”, „Drug Crni u NOB-u“, „Selo gori, a baba se češlja“, „Greh njene majke“, „Košarkaši“, „Crni Gruja“, „Lisice“, „Otvorena vrata“, „Srećni ljudi“, „Zaboravljeni“…
Dobitnik je dve Godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta (2017, 1995) i Nagrade „Dr Branivoj Đorđević” za lepotu govora.
